Život može delovati besmisleno, ali ovi podaci će promeniti tu mentalnu sliku.
Narod iz Piraha plemena ne znaju koliko imaju dece. Znaš li zašto? Zato što njihov jezik nema brojeva. Dok engleski i drugi jezici imaju reči kao što su jedan, dva, deset i milijarda, njihov jezik ima samo reči koje grubo znače nekoliko, par i mnogo.
To znači da, ako im date korpu punu 15 jabuka i drugu sa 13 jabuka, doslovno neće moći da razlikuju ove dve korpe. Za njih obe korpe imaju mnogo jabuka. Oni su verovatno jedina zajednica na svetu bez ikakvog brojanja. A iako nemaju brojeve, dobro funkcionišu bez njih.
Međutim, činjenica da nemaju brojeve takođe znači da nikada neće moći da grade nebodere ili električne uređaje. Takvi složeni poduhvati zahtevaju upotrebu brojeva. Činjenica da naši jezici imaju brojeve je ono što konačno omogućava meni da pišem ovo na laptopu, a vama da čitate na svom uređaju.
Bez brojeva, čovečanstvo nikada ne bi doseglo gde je danas. Neboderi, avioni i internet bili bi entiteti koje ne bismo mogli ni da zamislimo. Brojevi su nam mnogo dali u fizičkom svetu. A ipak, postoje neki brojevi koji nam mogu pružiti neverovatne promene perspektive.
1. 23.849 dana tvog života će biti dosadno
Globalno prosečno očekivano životno doba 2019. godine iznosilo je 72,6 godina. Uzimajući 365 dana za svaku od tih godina, prosečna osoba će živeti oko 26.499 dana. Ako pretpostavimo da će otprilike 10% tih dana biti posebni dani – što, priznajmo, malo preterujemo – 23.849 dana tvog života će biti potpuno dosadno. Biće to obični i događajima siromašni dani. Biće to dani koje ćete zaboraviti.
Pomalo smo opsesivni oko akumuliranja posebnih dana. Mislimo da moramo ostvariti svoje velike ciljeve i imati mnogo posebnih dana u životu kako bismo bili srećni. Međutim, propuštamo da shvatimo da su ti posebni dani neverovatno prolazni i brži nego što možemo primetiti. Euforija će splasnuti i vratićemo se svojim dosadnim danima.
Ovo je princip Hedoničke trake. Hedonička traka je posmatrana tendencija ljudi da se brzo vrate na relativno stabilan nivo sreće uprkos većim pozitivnim ili negativnim događajima ili promenama u životu. Posebni dani su zabavni. Ali retki su i stoga ne mogu služiti našoj svakodnevnoj sreći. Za to, moramo naučiti kako da izvučemo radost iz naših dosadnih dana.
U jednom od svojih članaka, Niklas Göke deli nešto slično što me je duboko dirnulo. On kaže da je više od traganja za tim posebnim danima, život u tome da naučimo voleti dosadne dane. U članku na Psychology Today, čak i dr. Nancy kaže da nam upravo nedostatak učenja da pronađemo sreću u malim stvarima uskraćuje radost.
Ali kako naučiti voleti dosadne dane? Niklas nudi lepu promenu perspektive. Kaže da ćemo biti srećniji ako umesto da težimo vrhovima, budemo bolji u izbegavanju bede. “Dugoročna, svakodnevna sreća leži u tome da ne budemo nesrećni”, kaže on.
Za njega je svaki dan kada nije bolestan, nije pod stresom i nema drame, dobar dan. U suštini, psihološki je nadogradio sve svoje neutralne dane u dobre dane. Zar to nije sjajna promena? I to je nešto što bismo svi trebali praktikovati u životu. Ako se ništa loše ne dogodi u našem danu, umesto da ga označimo kao dosadan i neutralan dan, možemo ga označiti kao dobar i srećan dan.
2. Na ovoj planeti postoji 7,8 milijardi ljudi
Na ovoj planeti postoji 7,8 milijardi ljudi. Sedam tačka osam milijardi! 7.800.000.000. Ako odlučite brojati do tog broja brzinom od jednog broja u sekundi, trebaće vam preko 2.473 godine da to postignete. I to pod pretpostavkom da ne spavate i da, znate već, ne umrete bar 31 put.
Neka vas veličina tog broja preplavi na trenutak. A onda se zapitajte – da li je zaista fer da se poredimo sa 7,8 milijardi ljudi na ovom svetu? U ime uspeha, često se idealizuje da budeš najbolji u nečemu na svetu. I nemojte me pogrešno razumeti; svako od nas zaista ima potencijal da bude najbolji u nečemu na svetu. Ali da li stvarno treba da budemo?
Da li je fer da se trkamo sa 7,8 milijardi drugih trkača i da pobeda u trci bude jedini način da budemo srećni? Sasvim je očigledno da ovakvo razmišljanje garantuje sreću samo za nekoliko osoba na vrhu. Ali možda postoji mnogo bolji način da to sagledamo. Na svojoj veb stranici, Zat Rana kaže:
“Ne takmičim se sa bilo kim za sjajni predmet, jer radije želim da se takmičim sa sobom. Sloboda je uglavnom unutrašnji posao i radi se o tome da postanem toliko jedinstveno drugačiji da bi bila uvreda za mene da se upoređujem sa nekim.”
Postati tako jedinstveno drugačiji da bi bila uvreda da se upoređujem sa nekim drugim. To mi je ispunilo um i oslobodilo me na način na koji to ništa drugo nikada nije učinilo. Upoređivanje je kradljivac radosti. I svi ćemo biti bolji ako prestanemo to raditi. Dakle, pokušajmo da gradimo živote koji su toliko jedinstveni da prestaje da ima smisla upoređivati ih s drugima. Umesto što smo konkurenti, hajde da budemo izbacivači i umesto toga trčimo svoje jedinstvene trke.
3. Univerzum ima 13,8 milijardi godina
Toliko je star univerzum. A ja sam u ovom univerzumu već 24 godina. Dakle, u ovom univerzumu sam oko 1.521 x 10^-9 dela starosti univerzuma. Neću ni pokušati da shvatim ogromno ništavilo tog broja. To je uzaludno. Ili nije?
Pre nekoliko dana čitala sam o nečemu što se naziva “awe šetnje” (zapanjujuće šetnje). Od 2000-ih godina, psiholozi pokušavaju da razumeju nauku o divljenju. U članku na Psychology Today, dr. Brajan definiše divljenje kao — Preplavljujući, samotranscendentni osećaj čuda i poštovanja u kojem osećate da ste deo nečega što je ogromno, veće od vas i što prevazilazi vaše razumevanje sveta.
Divljenje je suštinski stanje u kojem shvatite veličinu univerzuma. To je kada shvatite koliko je neveroatno lepo postojanje. To je osećaj koji imate kada pokušavate da pronađete kraj okeana, samo da shvatite da ide dalje od horizonta. To je kada pokušavate da kvantifikujete zvezde noćnog neba, samo da shvatite besmislenost tog zadatka.
“Jedna od ključnih karakteristika divljenja je da promoviše ono što mi nazivamo ‘malim ja’, kaže dr. Virginia Strum. U stanju divljenja shvatamo koliko smo mi nebitni i nevažni univerzumu. Da smo samo zrno prašine. Ali paradoksalno, kako pokazuju istraživanja, stanja divljenja povećavaju emocionalnu dobrobit. To je zato što se, na trenutak, udaljavamo od centra univerzuma i shvatamo da smo deo nečega neopisivo većeg od nas.
Zato počnite i/ili završite svoj dan pokušavajući da izazovete stanje divljenja. Možete posetiti obližnji park i diviti se intrigantnoj lepoti zelenila. Ili možete gledati u noćno nebo pokušavajući da pronađete Oriona ili možda blizance. Bez obzira na vaš izbor, redovno izazivajte stanje divljenja za sebe. Vaši nivoi stresa će se smanjiti, a emocionalna dobrobit će biti veća.
4. Verovatnoća da se rodiš je 1 prema 400 biliona
Možda ste čuli o ovome u Tedx govoru Mel Robins ili možda u nekom od video klipova Gary Vaynerchuk-a. To je procena naučnika o verovatnoći da se rodi čovek: 1 prema 400 biliona. To je još jedan neopisiv broj na ovoj listi.
I dok se vodi razgovor o adekvatnosti ovog broja, niko ne može poreći činjenicu da je verovatnoća da se rodi čovek beskrajno mala. To znači da vi, gospodine/gospođo, niste ništa manje od čuda. Evo još jednog načina da razmislite o tome. Univerzum je bio veoma pristrasan da vas i mene rodi kao ljudska bića na ovoj planeti.
I ako je univerzum bio toliko pristrasan da nas rodi, zar ne mislite da je najmanje što možemo učiniti da budemo pristrasni prema sreći? Mislim, ne želim da zvučim poetski, ali, zar nije divno biti živ? “Ako još uvek dišeš, ti si srećnik”, kažu stihovi jedne od mojih omiljenih pesama, “Youth”. Naravno, ima smisla da budemo pristrasni prema sreći.
I evo formule koja, po mom mišljenju, omogućava da izgradimo lepu pristrasnost prema sreći – Zahvalnost + Optimizam + Amor Fati.
*Zahvalnost: Nije tajna da zahvalnost vodi ka sreći. Jer kada se fokusirate na ono što je ispravno umesto na ono što je pogrešno, stvarate sreću.
*Optimizam: Ponovo, nije tajna da optimizam vodi ka sreći. Kada verujete u bolju budućnost, vaša sreća se povećava.
*Amor Fati: To je koncept od strane Ničea. Amor Fati je ljubav prema sudbini – bila ona dobra ili loša. Očigledno volite dobro. Ali šta ako budućnost ispadne loša? Šta ako vas optimizam izneveri? Amor Fati nas moli da razvijemo ljubav i prema lošoj sudbini. Jer ne možemo sve kontrolisati, i prezirati lošu sudbinu će nam oduzeti radost. Zato se moramo truditi da postignemo mir i istovremeno, pokušamo da razvijemo ljubav prema lošoj sudbini.
Usmerite se na dobro u sadašnjosti. Nadajte se najboljem u budućnosti. Pomirite se sa budućnošću i zaljubite se u nju čak i ako se ne pokaže kao što ste se nadali. Voila! Tu je imate – lepu i udobnu pristrasnost prema sreći. I očigledno, vaša pristrasnost prema sreći neće uvek funkcionisati. Ali život nije savršenstvo u svakom slučaju. Radi se o trudu. I to je ono što moramo činiti.
Nikada nisam mislio da ću moći pronaći značenje i lekcije u brojevima. A sada vidim kako čak i brojevi mogu ponuditi promene perspektive. Evo 4 takva broja:
*Tokom vašeg života, oko 23.849 dana biće dosadno i događajima siromašno. Posebni dani su divni, ali su – prema definiciji – retki. Posebni dani neće moći da služe vašoj svakodnevnoj sreći. Zato moramo naučiti kako da izvučemo radost iz dosadnih dana.
*Na ovoj planeti postoji 7,8 milijardi ljudi. Zaista nije fer da se poredimo sa svakim od tih 7,8 milijardi. Umesto toga, pokušajmo da izgradimo tako jedinstvene živote da prestanemo da se upoređujemo. Umesto da budemo takmičari, hajde da budemo oni koji odustaju i umesto toga trče svoje jedinstvene trke.
*Univerzum ima 13,8 milijardi godina. Mi smo neverovatno mali deo postojanja. I iako je istina da smo centar svog vlastitog univerzuma, korisno je s vremena na vreme izaći iz centra pozicije. Izazivanje stanja divljenja za univerzum i shvatanje da smo deo nečega mnogo većeg od nas pomoći će da povećamo emocionalnu dobrobit.
*Verovatnoća da se rodiš kao čovek je 1 prema 400 biliona. Vi, moj prijatelju/prijateljice, niste ništa manje od čuda. A budući da je univerzum bio prilično pristrasan da te rodi kao ljudsko biće, samo je pošteno da i ti budeš pristrasan prema sreći. Mislim, koju drugu opciju imaš?
