Dok introverti čine od jedne trećine do jedne polovine stanovništva, osobe sa ovim tipom ličnosti često kažu da ih drugi ne razumeju. Evo nekih od najvećih mitova, zabluda i nesporazuma o tome šta znači biti introvert.
Tiho ne znači stidljivo
Ljudi ponekad prave grešku misleći da samo zato što je osoba tiha, to takođe znači da je ona stidljiva. Važno je shvatiti da postoji velika razlika između introverzije, stidljivosti i socijalne anksioznosti.
Introvertirani ljudi ne moraju nužno da se plaše razgovora sa drugima, iako neki introvertni ljudi sigurno doživljavaju stidljivost ili društvenu anksioznost.
Introverti su skloniji da budu rezervisani i okrenuti ka sebi. Oni vole da bolje upoznaju osobu pre nego što se upuste u mnogo razgovora. Obično ne uživaju u ćaskanju ili malim razgovorima. Dakle, sledeći put kada primetite nekoga ko je tih i rezervisan, nemojte pretpostavljati da je stidljiv ili da se plaši da razgovara sa drugima.
Nisu ljuti ili depresivni
Kada se introvert oseća preopterećenim, često im je potrebno malo tišine i samoće da se napune. Nažalost, ljudi ponekad pogrešno tumače ovu želju da budu sami kao negativnu emociju, kao što je ljutnja, depresivnost, mrzovolja ili anksioznost.
Ako ste introvertni, možda se sećate da su vam roditelji ili druge odrasle osobe rekli da „izađete iz svoje sobe i prestanite da se durite“, kada ste zapravo samo pokušavali da se malo smirite. Ovo može biti zbunjujuće za ekstroverte koji možda ne razumeju zašto je osobi potrebna samoća.
Oni se zabavljaju
Iako su možda tihi na glasnom i prepunom društvenom skupu, to ne znači da se ne zabavljaju. Oni su radoznali i žele da nauče više o svetu i ljudima oko sebe.
Uglavnom su posmatrači, a ne vođe
Mada postoje uspešne introvertne osobe na vodećim pozicijama, mnogi introverti bi radije bili posmatrači, nego da moraju da vode razgovor ili grupu. Oni prosto više uživaju u sedenju i posmatranju i dobro se osećaju kada su vođeni. Ako moraju da vode, to im može izazvati anksioznost.
Introvertna priroda ne znači lenjost
Mnogi introverti su nepravedno optuženi za lenjost – ima mnogo lenjih ljudi, nezavisno od temperamenta. Kada su mrzovoljni i nevoljni da se uključe u aktivnosti koje im se nameću, to nije zato što su lenji, već zato što znaju da će im biti teško i da će se loše osećati i žele to da izbegnu. Drugi to često shvataju lično, bivaju uvređeni i optužuju i za lenjost. Treba da znamo da mnogi introverti najviše vole da budu kod kuće, jer se tu najbolje osećaju i tu imaju šta da rade.
Ponekad nemaju ništa u planu
Neko sa tihim tipom ličnosti pronalazi utehu u minimalnim aktivnostima, uključujući nečinjenje apsolutno ništa. Ljudi koji imaju tendenciju da upadnu u potrebu introverta za ličnim prostorom mogu se naći na pogrešnoj strani. Takođe je ključno ne shvatiti njihovu želju za samoćom na pogrešan način. Oni jednostavno uživaju da provode vreme sami.
