Ove godine bi po prvi put mogli da pređemo simboličnu granicu od 1.5°C globalnog zagrijavanja, što bi imalo značajne posledice za život na Zemlji, uključujući i Švajcarsku koja je već snažno pogođena porastom temperatura.
Planeta je 2023. doživela najtopliju godinu od početka merenja sredinom 19. veka, a neke prognoze sugeriraju da bi 2024. mogli da premašimo prag od 1.5°C globalnog zagrevanja za celu godinu. Ova granica, postavljena od strane međunarodne zajednice u Pariskom sporazumu 2015. godine, smatra se kritičnom za očuvanje klimatskog sistema i smanjenje rizika povezanih sa porastom temperatura.
Prekoračenje ove granice, čak i za desetinu stepena, ne znači kraj sveta, ali ograničavanje zagrevanja koliko je god moguće može smanjiti verovatnoću nepovratnih promena u klimi i na planeti. Svaki deseti stepen koji se izbegne smanjuje rizik od dosezanja tačaka bez povratka, kao što je topljenje leda Zapadnog Antarktika.
U Švajcarskoj, koja ima kontinentalnu klimu i ne može da se koristi hlađenjem okeana, već je prešla prag od 1.5°C globalnog zagrijavanja na prelazu novog milenijuma, sa prosečnim zagrevanjem za period 2013-2022. godine od 2.5°C, gotovo duplo više od globalnog proseka. Globalno zagrevanje od 1.5°C odgovaralo bi otprilike tri stepena zagrevanja u Švajcarskoj. To bi ubrzalo topljenje Alpijskih glečera i rezultiralo manje snega na nižim nadmorskim visinama.
Međutim, nije kasno da se izbegne najgori scenario. IPCC u svom najnovijem izveštaju ukazuje na višestruke „izvodljive i efikasne“ opcije za smanjenje emisija i obezbeđivanje životne budućnosti na Zemlji.
Promene u klimi već utiču na svakodnevni život, od povećanja smrtnosti tokom toplotnih talasa do porasta cena nekih namirnica usled suše. Akcija je potrebna kako bismo se suočili sa ovim izazovima i radili na očuvanju naše planete za buduće generacije.