Danas, dok obeležavamo Međunarodni dan žena, vredno je podsetiti se na put koji je ovaj praznik prešao od prvog obeležavanja pre više od jednog veka. Prvi koraci ka globalnom priznanju ovog dana napravljeni su 1910. godine, kada je na Međunarodnoj konferenciji socijalista, održanoj u Kopenhagenu, predloženo da se Dan žena obeležava svake godine. Predlog Klare Cetkin bio je početak tradicije koja traje do danas, simbolizujući borbu za prava i jednakost žena širom sveta.
Tokom godina, 8. mart stekao je poseban značaj u socijalističkim i komunističkim zemljama, postavši dan kada se ženama odaje počast i priznanje kroz različite forme proslava i poklona. Tradicija darivanja crvenih karanfila na ovaj dan potekla je iz tih zemalja i simbolizuje poštovanje i ljubav prema ženama.
Uprkos tome što u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji 8. mart nikada nije bio zvanično proglašen za državni praznik, mnoge druge zemlje širom sveta odabrale su da ovaj dan proglase za neradni, dajući mu na taj način dodatnu težinu i značaj. Među tim zemljama nalaze se bivši članovi Sovjetskog Saveza kao što su Rusija, Ukrajina i Belorusija, ali i druge zemlje poput Avganistana, Kube i Vijetnama. Interesantno je da u Kini, Nepalu i Madagaskaru samo žene dobijaju slobodan dan, naglašavajući posebnost ovog dana posvećenog isključivo ženama.
Ovaj praznik, koji se danas proslavlja u mnogim delovima sveta, ne samo da slavi dostignuća žena u borbi za ravnopravnost i pravdu, već i podseća na neprekidnu potrebu za daljom borbom protiv diskriminacije i nejednakosti. Slavljenje 8. marta kao neradnog dana u toliko mnogo zemalja svetu šalje snažnu poruku o važnosti i univerzalnosti prava žena, istovremeno pružajući priliku za odmor i refleksiju o značaju ovog istorijskog dana.
Dakle, dok se širom sveta obeležava ovaj poseban dan, neka nas podseti na zajedničku borbu i nastojanje ka boljem, pravednijem i ravnopravnijem društvu za sve, bez obzira na pol.
