Švajcarska prednjači u uvođenju održivih sistema grejanja, poput toplotnih pumpi, dok upotreba fosilnih goriva opada. Međutim, nafta i dalje greje više od trećine zgrada, što predstavlja jedan od najvećih procenata u Evropi.
Brzi rast toplotnih pumpi
Od 2000. godine, procenat stambenih zgrada u Švajcarskoj opremljenih toplotnim pumpama porastao je pet puta, dostigavši 21% u 2023. godini. Taj procenat skače na čak 75% za novogradnje iz poslednjih deset godina. Upotreba ovog sistema grejanja značajno je iznad evropskog proseka.
Toplotne pumpe koriste energiju iz prirodnih izvora poput vazduha, vode ili zemlje i, uz obnovljivu električnu energiju, predstavljaju ekološki održiv način grejanja.
Ipak, njihova popularnost nije univerzalna. Skandinavske zemlje prednjače u broju instalacija, dok južne i zapadnoevropske zemlje, poput Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva, zaostaju.
Uticaj rata u Ukrajini na potražnju
Ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine i potreba za smanjenjem energetske zavisnosti Evrope od Rusije doprineli su velikom porastu prodaje toplotnih pumpi. U Švajcarskoj je prodaja u 2022. godini porasla za skoro 25%, dok je evropski prosek bio čak 40%.
Međutim, ovaj trend nije potrajao. U 2023. i 2024. godini prodaja toplotnih pumpi zabeležila je pad, delom zbog nedostatka kvalifikovanih stručnjaka za instalaciju, a delom zbog smanjenja finansijskih podsticaja u nekim zemljama. U Švajcarskoj je prodaja pala za 38% u prvoj polovini 2024. godine.
Nafta i gas – istorijski izazovi
Iako su sistemi na fosilna goriva u padu, oni i dalje dominiraju u Švajcarskoj, gde 37% zgrada koristi naftne kotlove, dok se 17% greje na gas. Ovo je jedan od najviših procenata u Evropi, usled istorijskih i finansijskih razloga.
„Prostorije koje su nekada služile za skladištenje uglja lako su prilagođene za naftne kotlove, a njihova početna cena je niža od toplotnih pumpi,“ objasnio je Mohamed Meghari iz kantonalnog odeljenja za energiju.
Dok u nekim kantonima postoje regulative koje zahtevaju ugradnju održivih sistema grejanja prilikom renoviranja, Švajcarska još uvek nema obavezu zamene sistema na fosilna goriva.
Pogled u budućnost
Švajcarska vlada ima ambiciozan cilj: nulta emisija ugljen-dioksida iz zgrada do 2050. godine. U narednim decenijama očekuje se povećanje broja sistema koji koriste obnovljive izvore energije.
Iako se interesovanje za toplotne pumpe trenutno smanjilo, stručnjaci ukazuju da one nisu univerzalno rešenje. Za loše izolovane zgrade, efikasnija opcija mogu biti sistemi daljinskog grejanja ili kotlovi na pelete.
Sa fokusom na dekarbonizaciju, Švajcarska ostaje primer energetske tranzicije u Evropi, balansirajući između održivosti i praktičnih izazova modernizacije.
