Oglas jednog obućara iz Niša privukao je veliku pažnju na društvenim mrežama. Nišlija radniku sa iskustvom nudi platu od 100.000 dinara, sa mogućnošću da se taj iznos i poveća. Iako zbog inflacije ni suma od 100.000 dinara nema istu „moć“ kao pre nekoliko godina, činjenica je da su određeni zanati slabije plaćeni, pa se ova ponuda čini primamljivom, pogotovo ako se uzme u obzir da u našoj zemlji više nema ko da radi određene poslove.
Nedavno je objavljen spisak deficitarnih zanimanja, uz novčanu stimulaciju budućih srednjoškolaca ako se odluče za upis nekog od tih profila. Vlasnik radnje, koji posluje više od tri decenije, pokušao je da pronađe pomoć.
„Potreban majstor obućar sa iskustvom za rad u servisu. Početna plata 100.000 dinara i dodatno se plaćaju doprinosi. Probni rad traje nedelju dana, koji je takođe plaćen“, pisalo je u oglasu, a ubrzo je stigla i dopuna – „Nema ovde gazda! Ili si majstor približan meni ili nisi. Nikome ništa ja ne ‘dajem’. Potencijalnom majstoru se pruža prilika da zaradi i više ako je u svim obućarskim popravkama majstor“.
Zanatlije su danas na ceni, ali van granica naše zemlje. I ne samo oni. Spisak deficitarnih zanimanja je podugačak, a među njima su građevinari, lekari, profesori, kuvari… Stoga je naša država usvojila krajem 2023. godine Uredbu o podršci dualnom obrazovanju – podršci učenju kroz rad. Svi koji u stručnim školama upišu one profile u kojima je očigledan manjak radnika, dobijaju mesečno po 5.000 dinara pomoći države. Ovaj novac uplaćivaće se učenicima preko namenskog računa u Poštanskoj štedionici.
Unija poslodavaca Srbije u objavljenoj publikaciji je istakla da su poslodavci nedostatak radne snage izdvojili kao poseban izazov sa kojim se treba hitno suočiti i pronaći rešenje, jer već sada postoje ozbiljne poteškoće da se u određenim delatnostima pronađe stručan kadar spreman da prihvati ponuđen posao.
„Ovde je značajno pomenuti i radne migracije koje se iz godine u godinu povećavaju i tačan broj onih koji odlaze iz zemlje radi posla gotovo da je nemoguće dobiti. Situacija je takva da bolje plaćene poslove u inostranstvu traže i oni sa zanatskim zanimanjima i oni visokoobrazovani“, stoji u njihovom saopštenju.
Gde fale radnici i stručni kadar?
„U delatnostima usluga smeštaja i ishrane nedostaju ugostiteljski radnici, poput konobara i kuvara, pomoćnog osoblja u kuhinji i u hotelima. Nedostaju građevinski inženjeri, vozači i mašinski inženjeri. U oblasti auto-industrije nedostaju mehaničari, auto-električari, a u oblasti zdravstva doktori sa specijalizacijom – anesteziolozi, kardiolozi, pedijatri, ginekolozi“, rečeno je u Uniji poslodavaca.
Građevinarstvo i medicina su grane u kojima je u Srbiji najosetniji manjak zaposlenih. Pored pekara, mesara, obućara i poslastičara na listi zanimanja kojima sleduje pomoć države nalaze se i tehničar za metalurške tehnologije, bravar-zavarivač, operater mašinske obrade rezanjem, auto-električar, operater osnovnih građevinskih radova, polagač obloga, stolar, kuvar, izrađivač hemijskih proizvoda, industrijski krojač, modni krojač, tehničar za izradu i održavanje alata, mehaničar motornih vozila, industrijski mehaničar, monter telekomunikacionih mreža, dekorater zidnih površina, operater za izradu nameštaja, trgovac, konobar, operater u prehrambenoj industriji, vozač motornih vozila, galanterista kože, mehaničar tekstilnih mašina, vinogradar – vinar.
Obuke, prekvalifikacije i dokvalifikacije mogu dati odgovor na rešavanje nekih deficitarnih zanimanja. Posebno je naglašena saradnja obrazovnih institucija i privrede sa ciljem da se u preduzećima organizuju prakse kako bi mladi tokom formalnog obrazovanja primenili stečena znanja u realnom poslovnom okruženju.
