Svetska fondacija za prirodu (WWF) upozorava na katastrofalne posledice gubitka divljih vrsta, koje bi mogle da izazovu ozbiljne promene u globalnim ekosistemima. U novom Izveštaju o stanju planete za 2024. godinu, navedeno je da su populacije posmatranih divljih vrsta opale u proseku za 73% između 1970. i 2020. godine. Ovaj zabrinjavajući trend, kako ističe izveštaj, doveo je mnoge ekosisteme na ivicu opstanka.
Najveći pad je primećen u slatkovodnim ekosistemima, gde su populacije divljih vrsta smanjene za čak 85%. Kopneni i morski ekosistemi takođe nisu pošteđeni, sa padom od 69%, odnosno 56%. WWF naglašava da su glavni uzroci ovog gubitka degradacija i uništavanje staništa, uglavnom zbog ljudskih aktivnosti povezanih s prehrambenim sistemom.
Latinska Amerika i Karibi beleže posebno zabrinjavajuće rezultate, sa prosečnim padom populacija divljih vrsta od čak 95%. Klimatske promene, prekomerna eksploatacija resursa, invazivne vrste i bolesti samo su neki od faktora koji ubrzavaju ovaj proces.
WWF upozorava da se svet približava prelomnim tačkama koje mogu izazvati nepovratne promene. Prelomne tačke, poput nestanka Amazonske prašume ili masovnog izumiranja koralnih grebena, mogle bi ozbiljno da ugroze globalnu sigurnost hrane, ali i životne uslove miliona ljudi.
Iako postoje svetli primeri, poput porasta populacije gorila u Africi, ovi izolovani slučajevi nisu dovoljni da kompenzuju sveobuhvatno uništavanje staništa. Stručnjaci naglašavaju da su hitni i koordinisani globalni napori neophodni kako bi se ublažila dvostruka kriza gubitka biodiverziteta i klimatskih promena.
Kako se svet suočava s ovim izazovima, očuvanje prirodnih resursa i staništa postaje ključna tačka za budućnost planete.