Dok konvencionalni farmeri protestuju, organski poljoprivrednici traže mesto u evropskoj politici i klimatskoj agendi.
Evropska poljoprivredna politika već više od godinu dana prolazi kroz turbulentne promene. Protesti traktora, blokade puteva i borba velikih udruženja farmera protiv „Zelenog dogovora“ Evropske komisije zauzeli su naslovne strane. I dok konvencionalni farmeri traže ukidanje strožih ekoloških mera, organski poljoprivrednici, poput Herberta Zetnera iz malog sela Auerstal u Austriji, bore se za prepoznavanje njihovog rada i održivih praksi.
Od IT stručnjaka do organskog farmera
Herbert Zetner započinje svoj dan u četiri ujutru. Nakon što završi posao IT stručnjaka u banci u Beču, preuzima ulogu farmera na porodičnoj farmi u Marčfeldu, poznatom kao „žitnica Austrije“. Na ovom području, devastiranom monokulturnim uzgojem, Herbert primenjuje regenerativne metode kako bi obnovio zemljište i vratio život u ekosistem.
„Ranije sam koristio pesticide i stalno bio bolestan,“ priseća se Herbert. „Kada smo brat i ja preuzeli farmu, odlučili smo da pređemo na organsku poljoprivredu.“ Danas na svojim poljima uzgaja 24 različite kulture, uključujući kamelinu, speltu, ječam i kumin.
Izazovi i prednosti regenerativne poljoprivrede
Prelazak na organsku proizvodnju nije bio lak. Herbert objašnjava: „Ranije smo za našu farmu trošili 500 radnih sati godišnje. Danas, sa regenerativnom poljoprivredom, potrebno nam je tri puta više vremena.“ Ipak, ističe da je zadovoljan: „Organsko je nekada bilo egzotično, ali sada ljudi shvataju da je to normalno.“
Kombinovanjem metoda uskog uzgoja i rotacije useva, Herbert doprinosi očuvanju humusa, ključnog za hvatanje ugljen-dioksida iz atmosfere. „Pogledajte ovu biljku,“ ponosno pokazuje Herbert. „Zemlja je bogata humusom i prožeta korenjem – to je ono što regenerativna poljoprivreda treba da postigne.“
Evropska politika na prekretnici
Međutim, evropski planovi za promociju organske poljoprivrede suočavaju se s otporom. Dok je Evropska komisija prvobitno planirala da svi farmeri ostave 4% zemlje na ugaru, pritisak konvencionalnih poljoprivrednika doveo je do povlačenja ove mere. Herbert veruje da bi ovakve prakse trebalo da budu obavezne: „Neobrađena zemljišta, cvetni pojasevi i rotacija useva – sve to mora postati standard ako želimo sačuvati prirodu.“
Budućnost organske poljoprivrede
Stručnjaci, poput profesora Franza Essla sa Univerziteta u Beču, slažu se da je potrebna hitna promena u pristupu poljoprivredi. „Poljoprivreda ima potencijal da hvata CO2 i doprinese usporavanju klimatskih promena,“ kaže Essl.
Evropski revizorski sud nedavno je kritikovao nedostatak sveobuhvatne strategije u promociji organske poljoprivrede. Ako Evropska unija želi da ostvari cilj od 25% organskog zemljišta do 2030. godine, potrebni su konkretni podsticaji i jasni ciljevi.
Zaključak
Za Herberta Zetnera, organska poljoprivreda je više od posla – to je misija. „Radim mnogo dobrih stvari za prirodu, ali želim da EU to prepozna,“ zaključuje. Da bi organski farmeri opstali i razvijali se, potrebno je više od lepih reči. Evropska politika mora da pruži podršku onima koji regenerativnim metodama obnavljaju prirodu i čine naš svet boljim mestom.