Švajcarska je bogata srpskim kulturnim, umetničkim i folklornim društvima koja neguju jezik, tradiciju i kulturu. Jedno od takvih je i Srpski kulturni savez Švajcarske (SKSŠ), koji predstavlja most između matice i dijaspore, s ciljem očuvanja kulturne baštine Srba. Predsednik Saveza Zvonimir Jovanović predano radi svoj posao i Srbiju na najbolji mogući način predstavlja zemlji domaćina.
U razgovoru za portal Dijaspora Dnevno, Jovanović ističe da ova krovna organizacija Srba u Švajcarskoj, koja postoji više od tri decenije, može da se pohvali ogromnim potencijalom kojim doprinosi razvoju i napretku svih naših građana koji privremeno ili trajno borave u toj zemlji.
Kroz dopunske nastave, projekte, humanitarni rad, kao i organizovanje različitih manifestacija, Srpski kulturni savez Švajcarske ojačava veze matice sa dijasporom.
SKSŠ postoji već tri decenije. Na koji način Savez radi na očuvanju kulturne baštine, srpskog jezika i pisma?
– Razni su pravci delovanja Saveza na očuvanju kulturne baštine Srba u Švajcarskoj, kao što je organizovanje i pružanje podrške realizaciji značajnih kulturno-umetničkih manifestacija. Švajcarska je poznata po tome da ima mnogo kulturno-umetničkih i folklornih društava koja neguju našu tradiciju i jako su dobro organizovani. Isto tako, po pitanju dopunske nastave možemo da se pohvalimo da od 5.500 naše dece, koja pohađaju dopunsku nastavu na našem jeziku u rasejanju, samo u Švajcarskoj je oko dve hiljade. Takođe, postoje i dva amaterska pozorišta, „Duga“ i „Horizont“, koji organizuju predstave na srpskom jeziku i doprinose da se naš jezik ne zaboravi. Savez je nekoliko puta organizovao manifestaciju Dani srpske kulture i na taj način prezentovali smo našu kulturu Švajcarcima i drugim nacijama koje ovde žive. Takođe, članovi krovne organizacije su i Udruženje srpskih pisaca Švajcarske koji redovno održavaju svoje književne večeri, a svake godine izdaju svoju zbirku pod imenom „Zaveštanje“, gde je obuhvaćen rad članova Udruženja.
Bili ste dva puta na sednici Odbora za dijasporu u skupštini Srbije gde ste prezentovali svoj rad. Koja je Vaša ideja i na čemu radi Savez?
– Tačno je, bili smo dva puta na skupštinskom Odboru za dijasporu i mislim da je to odlična ideja koja treba i dalje da se praktikuje, gde smo u prilici da prezentujemo svoj rad i da zajedno sa maticom radimo na što boljoj komunikaciji, u cilju boljeg razumevanja i definisanja zajedničkih ciljeva. Savez treba da bude spona između matice i naše dijaspore u Švajcarskoj.
Na čelu ste krovne organizacije Srba u Švajcarskoj. Koje kapitalne stvari ste uradili za srpsku zajednicu van matice?
– Mnogo je toga za ove tri i po decenije rada Saveza urađeno i uskoro iz štampe izlazi naša knjiga i monografija o našem dosadašnjem radu i delovanju na ovim prostorima. Za ovu priliku bih pomenuo samo nekoliko bitnih akcija koje smo za našu majku Srbiju uradili. Imajući u vidu da smo radili i da radimo u veoma turbulentnom vremenu ratova i razbijanja zajedničke države, kao i medijske satanizacije Srba i Srbije, morali smo da delujemo i to kroz razne proteste i slanje raznih demantija na sve laži koje je Zapad plasirao o nama. Bilo je mnogo humanitarnih akcija i za vreme bombardovanja i kasnije kad su bile velike poplave. Odavde je otišlo preko 25 šlepera pomoći i nekoliko stotine hiljada franaka za ugrožena područja. Jednu od najvećih humanitarnih akcija sproveo je Fond dijaspora za maticu, gde su sakupljana sredstva za obnovu zemlje posle NATO bombardovanja. Ukupno je bilo skupljeno oko 15 miliona tadašnjih maraka iz čitavog sveta, a srpska dijaspora u Švajcarskoj je u tom Fondu učestvovala sa preko 30 odsto, a to je ozbiljna cifra. Učestvovali smo, takođe, u izgradnji mostova u Novom Sadu i Ćićevcu, kao i u mnogim drugim akcijama. Osim toga, kad je bio martovski pogrom Srba sa Kosmeta 2004. Savez je skupio i predao Patrijaršiji značajna finansijska sredstva i lično nas je primio blaženopočivši patrijarh Pavle.
Brojne manifestacije napravile su mostove prijateljstva između matice i Švajcarske, ali su spojile i ostatak dijaspore širom sveta. O kojim manifestacijama je reč?
– Tako je! Pored niza navedenih manifestacija, radili smo i na tome da spojimo i umrežimo naše ljude u Evropi i šire, i sa tim ciljem od 2016. u Cirihu svake godine organizujemo Svesrpski samit poslovne i akademske dijaspore i sajam privrede i kulturne baštine. To je izvanredna prilika gde se okupe naše firme iz matice i dijaspore sa ciljem poboljšanja privredne saradnje, kako naših i švajcarskih, tako i firme iz čitave Evrope. Svih ovih godina imali smo na stotine firmi iz Srbije i Repubike Srpske koje su uzele učešće.
Sto godina prijateljstva Srbije i Švajcarske zabeleženo je u Monografiji. Ukratko nam recite nešto o njoj.
– Uradili smo tu monografiju povodom 100 godina diplomatskih odnosa Srbije i Švajcarske, koji su uspostavljeni 2016. godine, a prvi ambasador bio je Slavko Grujić. Cilj nam je bio da, osim prezentovanja naših aktivnosti, pre svega podsetimo na sve one znamenite Srbe i Švajcarce koji su obeležili ovaj period, a koji su živeli i radili u ovoj zemlji, kao što su Vladika Nikolaj Velimirović, Nikola Pašić, Mileva Marić Ajnštajn, Draga Ljočić, Katarina Jovanović, Arčibald Rajs, Katarina Šturceneger i mnogi drugi.
U Uspenjskom hramu u Cirihu nedavno ste proslavili slavu Sveti Jovan Bogoslov. Osim velikog broja predstavnika srpskih udruženja, bili su i gosti iz matice na čelu sa ministrom Milićevićem. Koliko vam znači ta podrska?
– Niz godina krovna organizacija Srba u Švajcarskoj slavi svetog Jovana Bogoslova 21. maja. Velika nam je čast bila ove godine da nam je na slavi bio i gospodin ministar Đorđe Milićević zajedno sa svojim savetnicima. Činjenica da je prvi put neki ministar došao na slavu jedne organizacije u dijaspori, daje nam pozitivnu energiju da još više i bolje radimo. To je bila prilika da mnoga naša udruženja, klubovi i društva neposredno čuju šta je to što naša država planira da uradi po pitanju dijaspore u cilju poboljšanja naših odnosa s maticom. Ujedno je bila i prilika da ministar čuje šta sve mi radimo i šta očekujemo od Srbije, a sve u svetlu pripreme za Vidovdanski sabor dijaspore u Beogradu.
Osnovali ste Društvo srpsko-švajcarskog prijateljstva i kulture sećanja na dr Arčibalda Rajsa. Zbog čega vam je on važan i na koji način ste mu se odužili?
– Formirali smo društvo “Dr Arčibald Rajs”, s ciljem da se odužimo tom velikom čoveku koji je zadužio srpski narod, a nama je to značajno da i sami Švajcarci shvate da prijateljstvo dvaju naroda datira od davnina. On je osnovao Policijsku akademiju u Lozani 1909. godine i jedan je od osnivača naše Policijske akademije 1921. godine, Savez je uspeo da mu posle mnogo poteškoća podigne bistu na njegovom Univerzitetu u Lozani prilikom obeležavanja 100. godišnjice od Velikog rata. Uspeli smo da spojimo dve policijske akademije i da po prvi put na Međunarodnoj konferenciji o forenzici, koja se održava u Zemunu, dođe visoka delegacija iz Lozane na čelu sa direktorom akademije gospodinom Ribom, kao i da naši profesori iz Policijske akademije održe predavanje u Lozani po prvi put. Interesantna je činjenica da u arhivi u Policijskoj akademiji u Lozani od deset ogromnih kutija koje govore o Velikom ratu, a koje se tiču i nas, samo su tri otvorene. Mi ćemo insistirati da se otvore i ostale, jer tu je građa o Velikom ratu koju je zapisivao gospodin Rajs.
Možete li da nam opišete koliko je teško boriti se za interese srpske dijaspore?
– Vrlo je teško boriti se za srpske interese u Evropi, imajući u vidu kroz šta smo sve prošli u poslednje dve do tri decenije, ali mi uvek reagujemo kada vidimo da se neka nepravda uradi prema nama. Smatram da se sporo, ali da se ipak menja slika o nama, ali i zahvaljujući ekonomskim prilikama koje se dešavaju u našoj zemlji. Da bi bili još uspešniji i bolji, osnov svega je da budemo jedinstveni bar po pitanju vitalnih nacionalnih interesa i da iste definišemo.
Gde vidite ulogu ljudi u rasejanju u razvoju moderne srpske države i kako stimulisati ljude da se vrate u Srbiju i da svoja znanja upotrebe u cilju razvoja srpske privrede, nauke i institucija?
– Mislim da srpska dijaspora do sada nije adekvatno tretirana imajući u vidu da je to najprofitabilnije srpsko preduzeće u inostranstvu, koje svake godine šalje između četiri i pet miliona evra u otadžbinu. U dijaspori ima mnogo uspešnih i pametnih ljudi koji svojim iskustvom, disciplinom i kapitalom mogu mnogo da pomognu u razvoju naše države, a na Srbiji je da to prepozna i zajedničkim inicijativama sve to realizuje na obostrano zadovoljstvo. Činjenica je da naši ljudi iz dijaspore više pomažu nego što ulažu novac u projekte u matici, a često čujemo da nismo po subvencijama ravnopravni s drugim investitorima. Raduje nas trend da se u poslednje vreme mnogo naših vraća u otadžbinu, što je znak da idemo napred i da je ekonomska situacija bolja.
Koja su to goruća pitanja statusa srpske dijaspore koja bi trebalo rešavati po hitnom postupku?
– Imajući u vidu da nas ima tri do četiri miliona, goruće pitanje u odnosu matice i dijaspore je naše predstavljanje u institucijama, i to pre svega u Parlamentu Srbije, jer mislim da i naš glas treba da se čuje za dobrobit naše zemlje. Da se oko izbora poboljšaju uslovi, ili bolje rečeno, da se uvede elektronsko glasanje. Činjenica je da malo naših ljudi koristi svoje pravo glasa iz raznoraznih razloga, a upravo bi uz uvođenje elektronskog glasanja taj broj mogao biti mnogo veći. Dalje, da se još aktivnije radi na srpskoj dopunskoj nastavi, kako bi što više mladih učili srpski jezik i da ne bi bilo asimilacije. Raduje nas da će posle mnogo godina ponovo biti Vidovdanski sabor dijaspore i to je prilika da se odnosi poboljšaju za dobrobit svih nas.
