Trka za stvaranjem prve istinske veštačke opšte inteligencije (AGI) – mašine sa kognitivnim sposobnostima ravnim ili superiornijim od ljudskih – predstavlja najvažniji i potencijalno najtransformativniji poduhvat u istoriji čovečanstva. Do sada su u ovoj areni dominirala dva titana: misteriozni OpenAI (podržan od strane Microsoft-a) i moćni Google DeepMind.
Sada je u tu trku, sa neskrivenom ambicijom i gotovo neograničenim resursima, zvanično ušao i treći igrač. Meta, kompanija-vlasnik Facebook-a, Instagram-a i WhatsApp-a, objavila je da konsoliduje sve svoje AI snage u jedan super-tim sa jednim, monumentalnim ciljem: izgradnja veštačke superinteligencije. Ovo nije samo korporativno restrukturiranje; ovo je objava koja menja dinamiku cele industrije i ubrzava put ka budućnosti koju smo do juče gledali samo u filmovima.
Zakerbergov „all-in“ potez: Šta se tačno menja?
U objavi koja je odjeknula tehnološkim svetom, osnivač i direktor kompanije Meta, Mark Zakerberg, potvrdio je da spaja svoja dva elitna AI odeljenja – FAIR (Fundamental AI Research), koji je bio fokusiran na fundamentalna, akademska istraživanja, i GenAI, tim koji je radio na primeni generativne veštačke inteligencije u proizvodima.
Ova dva tima se sada spajaju u jedinstvenu, kohezivnu jedinicu nazvanu Meta AI. Cilj ovog poteza je da se ubrza napredak i da se fundamentalna istraživanja direktno povežu sa razvojem proizvoda, a krajnji cilj je, kako je Zakerberg otvoreno rekao, „bezbedna i odgovorna izgradnja veštačke opšte inteligencije“.
Oružje za AI rat: Milijarde dolara u grafičkim procesorima
Da ova ambicija nije samo prazna priča, svedoči i neverovatna investicija u hardver. U svetu veštačke inteligencije, računarska snaga je nova nafta. Onaj ko ima najviše i najbolje čipove, ima najveće šanse da prvi stigne do cilja.
Meta je objavila plan da do kraja godine poseduje infrastrukturu koja uključuje preko 350.000 vrhunskih NVIDIA H100 grafičkih procesora (GPU), što je, kada se sabere sa ostalom opremom, ekvivalent računarskoj snazi od skoro 600.000 takvih čipova. Reč je o investiciji koja se meri desetinama milijardi dolara i koja Metu stavlja u sam vrh po sirovoj snazi neophodnoj za treniranje sledeće generacije masivnih AI modela.
Filozofija otvorenosti: Zašto je Metin pristup drugačiji i potencijalno opasan?
Ono što Metinu strategiju čini fundamentalno drugačijom od strategije konkurenata, naročito OpenAI-ja, jeste filozofija koju promoviše njihov glavni AI naučnik, Jan Lekun – pristup otvorenog koda (open-source).
Dok je OpenAI, uprkos svom imenu, postao izuzetno tajnovit u vezi sa arhitekturom svojih najmoćnijih modela poput GPT-4, Meta je do sada svoje revolucionarne Llama modele činila dostupnim široj javnosti. Njihova teza je da je razvoj ovako moćne tehnologije iza zatvorenih vrata opasan, jer dovodi do monopola jedne kompanije. Oni veruju da je otvoren pristup bezbedniji, jer omogućava globalnoj zajednici istraživača da analizira, testira, unapređuje i pronalazi mane u tehnologiji, čineći je transparentnijom i demokratičnijom.
Ovaj pristup, međutim, nosi i ogroman rizik koji brine mnoge etičare: šta ako ovako moćna tehnologija, kada postane javno dostupna, padne u pogrešne ruke? Mogućnost zloupotrebe za sajber napade, masovnu propagandu ili druge maliciozne svrhe je značajna. To je centralna debata koja prati Metin put ka AGI.
Od društvenih mreža do metaverzuma: Krajnji cilj
Zašto je AGI toliko važan za Metu? Odgovor leži u njihovoj dugoročnoj viziji – metaverzumu. Da bi se stvorili istinski imerzivni, inteligentni i korisni virtuelni svetovi, potrebna je veštačka inteligencija na nivou AGI.
Potrebni su AI avatari koji mogu da vode smislene, prirodne razgovore. Potrebni su AI asistenti koji mogu da na glasovnu komandu stvore čitave virtuelne objekte ili okruženja. Potrebni su AI sistemi koji mogu da moderiraju kompleksne socijalne interakcije u realnom vremenu. AGI nije samo apstraktni istraživački projekat za Metu; to je neophodni motor koji treba da pokrene njihovu viziju budućnosti interneta.
Zaključak: Trka je zvanično počela
Odluka Mete da sve svoje resurse usmeri ka AGI i da to uradi javno, predstavlja zvanični početak tročlane trke za „svetim gralom“ tehnologije. Imamo tri različita pristupa: tajnoviti OpenAI, akademski i korporativni gigant Google DeepMind, i sada, otvoreni i agresivni Meta AI.
Ovaj potez će nesumnjivo ubrzati inovacije, ali i pojačati hitnost debate o bezbednosti i etici. Pitanje više nije da li će čovečanstvo stvoriti veštačku inteligenciju pametniju od sebe, već ko će to prvi uraditi i pod kojim uslovima. Odluke koje se danas donose u laboratorijama u Kaliforniji i Parizu oblikovaće budućnost svih nas.
