Politički zemljotres koji je pogodio Karakas hapšenjem Nicolasa Madura nije samo vest dana za geopolitičke analitičare, već i znak za start u jednoj od najvećih i najkomplikovanijih finansijskih trka u modernoj istoriji. Dok se politička prašina još uvek sleže, u finansijskim centrima od Njujorka do Pekinga advokati i bankari već trljaju ruke.
Pitanje koje lebdi nad naftom bogatom, ali siromašnom nacijom glasi: kako vratiti astronomski dug koji se procenjuje na oko 170 milijardi dolara? Venecuela je godinama bila u „finansijskoj komi“, a sada, sa promenom vlasti, svi kojima je ova država ostala dužna žele svoj deo kolača.
Kolaps ekonomije i planina duga
Da bismo razumeli razmere problema, moramo pogledati brojke koje su zastrašujuće. Spoljni dug Venecuele je gigantski, posebno kada se uporedi sa trenutnim ekonomskim kapacitetima zemlje. Država je prestala da plaća većinu svojih obaveza još pre sedam godina, što je dovelo do gomilanja kamata na kamate.
Danas, ovaj dug uključuje sve – od državnih obveznica koje drže zapadni investicioni fondovi, preko kredita koje su dale države poput Kine i Rusije, pa sve do odštetnih zahteva stranih kompanija čija je imovina nacionalizovana tokom vladavine socijalista.
Ko su „uterivači dugova“?
Lista onih koji potražuju novac je dugačka i šarolika, a interesi su im često suprotstavljeni. Možemo ih podeliti u nekoliko ključnih grupa:
- Vlasnici obveznica: Ovo je verovatno najglasnija grupa. Reč je o velikim investicionim fondovima sa Volstrita i privatnim investitorima koji su kupovali obveznice Venecuele i njene naftne kompanije PDVSA. Mnogi od njih su te obveznice kupili za „siću“ kada je kriza bila na vrhuncu, nadajući se upravo ovakvom scenariju – promeni vlasti i restrukturiranju duga uz ogroman profit.
- Kina i Rusija: Ove dve velesile su godinama bile glavni finansijski oslonac Madurovom režimu. Kina je pozajmila desetine milijardi dolara kroz složene ugovore „nafta za kredit“. Iako je dobar deo toga vraćen isporukama sirove nafte, dugovanja su i dalje značajna. Pitanje je kako će nova, proamerička administracija tretirati ove dugove i da li će ih priznati u punom iznosu.
- Oštećene korporacije: Tokom ere Huga Čaveza i kasnije Madura, mnoge strane kompanije su proterane, a njihova imovina konfiskovana. Kompanije poput Crystallex-a (kanadski rudnik zlata) i naftnih giganata kao što je ConocoPhillips, dobile su međunarodne arbitraže vredne milijarde dolara. Oni sada traže naplatu, a često im je meta najvrednija imovina Venecuele u inostranstvu – rafinerija Citgo u SAD-u.
Bitka za „Citgo“ – dragulj u kruni
Upravo je Citgo, američka podružnica kompanije PDVSA, centralna tačka ovog sukoba. Ova kompanija poseduje rafinerije i benzinske pumpe širom SAD-a i predstavlja jedinu opipljivu imovinu Venecuele van njenih granica koju poverioci mogu pravno da napadnu. Do sada je američka vlada štitila Citgo od zaplene kako bi sačuvala taj resurs za buduću demokratsku vladu Venecuele, ali sa promenom situacije na terenu, zaštita bi mogla da padne, a poverioci bi mogli da „raskomadaju“ kompaniju kako bi namirili svoja potraživanja.
Šta čeka novu vlast?
Buduća vlada u Karakasu naći će se pred nemogućom misijom. S jedne strane, moraju da obnove uništenu naftnu industriju kako bi uopšte imali prihode, a s druge strane, moraju da pregovaraju sa poveriocima koji nemaju mnogo strpljenja. Ekonomisti predviđaju da će biti neophodno „šišanje duga“ (haircut) – proces u kojem će poverioci morati da pristanu na to da im se vrati samo deo novca, jer Venecuela jednostavno nema kapacitet da isplati sve. Bez pomoći MMF-a i Svetske banke, oporavak neće biti moguć.
Zaključak
Pad režima u Venecueli je samo prvi čin drame, dok će drugi čin biti iscrpljujuća pravna i ekonomska bitka za nasleđe jedne od najbogatijih, a najgore vođenih zemalja sveta. Poverioci, od Pekinga do Njujorka, već su stali u red, ali kasa u Karakasu je trenutno prazna. Jedini izlaz leži u brzom oporavku naftnog sektora i bolnim pregovorima o otpisu dugova koji će trajati godinama. Za obične građane Venecuele, ovo znači da će put do ekonomskog blagostanja biti dug i trnovit, jer će veliki deo budućih prihoda zemlje odlaziti na plaćanje grešaka iz prošlosti. Svet posmatra kako će se razrešiti ovaj čvor vredan 170 milijardi dolara, jer presedan koji se ovde postavi može uticati na globalna finansijska tržišta decenijama unapred.
