Energetska scena Balkana mogla bi uskoro da doživi tektonske poremećaje. Ono o čemu se već duže vreme šuškalo u poslovnim krugovima, sada dobija sve jasnije obrise – mađarski naftni gigant MOL ozbiljno je zagrizao za kupovinu većinskog paketa akcija Naftne industrije Srbije (NIS), koji je trenutno u vlasništvu ruske kompanije Gazprom Neft.
Iako zvaničnih potvrda još uvek nema na sva zvona, izvori upućeni u pregovore tvrde da su dve strane nikada bliže rukovanju. Međutim, kao i u svakom velikom biznisu gde se vrte milijarde, đavo se krije u detaljima, a u ovom slučaju, taj detalj je procena vrednosti kompanije.
Evo šta se zapravo dešava iza zatvorenih vrata i zašto bi ova transakcija mogla biti ključna za Srbiju.
Igra nerava i cenkane oko „zlatne koke“
Prema dostupnim informacijama, MOL i Gazprom Neft su načelno saglasni oko toga da je prodaja logičan korak, ali kamen spoticanja ostaje finansijska konstrukcija. Ruska strana, svesna da prodaje izuzetno profitabilnu kompaniju koja dominira tržištem, ne želi da spusti cenu.
Za Ruse, NIS nije samo benzinska pumpa; to je modernizovan sistem sa rafinerijom u Pančevu koja je jedna od najsavremenijih u ovom delu Evrope, razvijenom mrežom istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, kao i projektima u sferi energetike (poput termoelektrane-toplane). Gazprom Neft smatra da je uložio ogroman novac u modernizaciju od 2009. godine i želi da taj novac adekvatno naplati pri izlasku.
S druge strane, Mađari igraju na kartu geopolitike. MOL je svestan da su ruske kompanije pod pritiskom sankcija Evropske unije i da je poslovanje Gazprom Nefta u srcu Evrope (iako Srbija nije članica EU, okružena je njima) sve komplikovanije. Oni pokušavaju da iskoriste tu situaciju kako bi spustili cenu, argumentujući to rizikom poslovanja i budućim ulaganjima koja su neophodna.
Zašto se Rusi povlače, a Mađari šire?
Ova potencijalna transakcija ima duboku političku i ekonomsku pozadinu.
- Sankcije i pritisak: Iako Srbija nije uvela sankcije Rusiji, poslovanje NIS-a je otežano. Problemi sa transportom sirove nafte preko Jadranskog naftovoda (JANAF) kroz Hrvatsku, koji podleže sankcijama EU, predstavljaju stalnu pretnju. Prodajom kompanije mađarskom MOL-u, koji je kompanija iz EU, taj rizik bi automatski nestao. Nafta bi nesmetano tekla, a snabdevanje Srbije bilo bi sigurnije.
- MOL-ove ambicije: Mađarska kompanija već dugo želi da postane apsolutni lider u regionu. Već poseduju značajan udeo na tržištu Hrvatske (kroz INA-u), prisutni su u Bosni i Hercegovini, Sloveniji i Rumuniji. Kupovinom NIS-a, MOL bi zaokružio svoju dominaciju u Panonskoj niziji i na Balkanu, dobijajući pristup ne samo tržištu goriva, već i proizvodnim kapacitetima.
- Političke veze: Ne treba zaboraviti ni bliske odnose između Viktora Orbana i vlasti u Beogradu, ali i specifičnu poziciju Mađarske koja balansira između Brisela i Moskve. Ovo čini MOL idealnim kupcem koji je prihvatljiv za sve strane – i za Zapad, i za Rusiju, i za Srbiju.
Šta ovo znači za Srbiju?
Država Srbija i dalje poseduje značajan manjinski paket akcija u NIS-u. Za Beograd je najvažnije da kompanija nastavi da radi stabilno, da se očuvaju radna mesta i da tržište bude redovno snabdeveno derivatima.
Ukoliko MOL preuzme kormilo, to bi moglo značiti novu fazu modernizacije i verovatno agresivniji nastup na maloprodajnom tržištu. Takođe, to bi skinulo ogroman teret sa spoljnopolitičkih leđa Srbije, koja se često nalazi na udaru kritika zbog ruskog vlasništva u njenom energetskom sektoru. Ipak, ostaje pitanje da li bi promena vlasnika uticala na cene goriva na pumpama i da li bi monopol jedne regionalne kompanije dugoročno bio dobar za konkurenciju.
Zaključak
Iako dogovor još nije formalno postignut, sve ukazuje na to da je transakcija veoma blizu realizacije i da je pitanje cene jedina preostala prepreka. Za Ruse je ovo prilika da unovče svoju investiciju pre nego što geopolitički pritisci postanu neizdrživi, dok je za Mađare ovo istorijska šansa da postanu neprikosnoveni energetski vladari regiona. Srbija u ovoj partiji šaha pažljivo posmatra poteze, nadajući se ishodu koji će garantovati energetsku bezbednost bez političkih ucena. Naredne nedelje biće ključne i pokazaće da li će mađarski pragmatizam uspeti da „smekša“ ruske finansijske zahteve. Ukoliko do dogovora dođe, to će biti jedan od najvećih ekonomskih događaja na Balkanu u poslednjoj deceniji.
