Žiri NIŠVILLE MOVIE SUMMITA 2023. u sastavu – Besim Petrela, direktor Tirana Jazz Festivala (Albanija), Vinko Mihajlović, direktor Petrovac Jazz festivala (Crna Gora) i Sašo Popovski, džez gitarista, kompozitor i umetnički direktor Jazz Factory festvala (Bitolj, Severna Makedonija) odlučio je da:
Priznanje za najbolji igrani film dodeli filmu “Ni prvi, ni drugi” južnokorejskog stvaraoca So Bo-janga (Seo Bo-hyung). Glavni junak prekida sve veze sa stvarnošću i istrajava u tzv. Seon (Zen) praksi/ zoni da bi postigao totalno prosvetljenje. Ali ne samo životno, već i stvaralačko – pripremajući se za novi umetnički izazov, likovnu postaku. Pri tom, reditelj filma vešto, asketski, svedenim stilom, primenjuje strategiju minimalizma koja je danas, u vremenu opšte blokbasterske holivudske imperije, jedva vudljiva na velikom kino platnu.
Najbolji eksperimentalni film je „Oslobođen, u zoni pritiska“ iranskog stvaraoca Hašemjana Homauna (Hashemyan Homaun). Reč je o „apsolutnom eksperimentu“ ostvarenom metodom „fiksacije“ u okviru zadatog medija. Homaun statičnim, dugim kadrovima ne sugeriše samo odsustvo autora iza kamere, već ide i korak dalje. Postavljanjem kamere u ulogu „skrivenog voajera“ koncentriše fokus naše pažnje na duhovni potencijal slučajno oslobođenih audio-vizuelnih prizora, realizovanih u zaumnom andergraund prostoru – podzemnog metroa
Po oceni Žirija najbolji dokumentarni film je “Memorija vode” argentinskog reditelja Gabrijela Alberta Pinjeira (Gabriel Alberto Piñeiro). “Memorija vode” je delo sa očiglednim ekološkim pristupom aktuelnim pitanjima zaštite životne sredine. Pinjeirov film razvija ideju o vodi kao matičnoj supstanci univerzuma. Jedan je od retkih dokumentaraca sa jasno usmerenom eko-porukom, koja snažno upozorava na posledice degradacije životne sredine.
NAGRADA NAJBOLJEM IZVOĐAČU MUZIKE u filmu pripala je italijanskom reditelju Pjetru Marčelu (Pietro Marcello), odnosno delu “Za Lučija” posvećenom poznatom kantautoru i džezeru Lučiju Dali, čije pesme/ muzika, sredinom prošlog veka, direktno svedoče o kulturnom razvoju Italije. Zahvaljujući svedočenju Lučijevog menadžera i prijatelja Tobija Rigija, ali efikasnom korišćenju arhivskog muzičkog materijala, Marčelo vraća u život zaboravljenog kompozitora, pokazuje, pored ostalog, i kako je vešto interpretirao poeziju čuvenog italijanskog poete Roberta Roversija.
