„Ako običaje i formu stavimo ispred suštine, mašimo poentu vere“- Andrea Kereš

Andrea Kereš, lepa, mlada devojka koja je završila Pravoslavni fakultet u Beogradu, u novembru 2021. godine odlučila je da otvori instagram nalog „Veroučiteljka“. Cilj joj je bio da mladim ljudima prenese neke od osnovnih stvari o pravoslavlju, između ostalog da ih nauči da i u našoj crkvi postoji Ispovest. Sada je na instagramu prati preko 80. 000 ljudi koji svakodnevno prate njen rad, i dobijaju mnoštvo korisnih informacija.

A mi smo imali prilike da razgovaramo sa njom:

Ispričajte nam Vašu priču, odakle ljubav prema veri i Bogu?

Potekla sam iz mešovitog braka, tata Slovak, evangelista, a majka Srpkinja, pravoslavka.

Krstili su me u pravoslavnoj crkvi kada sam imala godinu dana, ali sve do srednje škole moja vera se bazirala na običajima. Slavili smo Božić i Vaskrs, ali samo površno uz običaje i porodični ručak, bez suštine i Liturgije. Ni slavu nismo slavili dok se tata nije krstio u pravoslavnoj crkvi pre 15 godina. Povremeno sam išla u crkvu da zapalim sveću, imala sam naviku da se pomolim, ali najčešće kada mi je nešto trebalo. Pričestila sam se svega par puta do tada.

Oduvek su me zanimala filosofska pitanja- Koja je svrha života? Zašto se radjamo ako umiremo? Ima li života posle smrti? Tragajući za odgovorima prevrnula sam sve religije i filosofije. Hrišćanstvo sam najmanje uzimala u obzir jer sam svoju veru najviše povezivala sa običajima, o suštini nisam znala ništa. Nakon duge potrage i veronauke koju sam dobila tek u srednjoj školi shvatila sam da je istina sve vreme bila tu.

Kako ste se odlučili da svoje znanje i svoju priču prenesete ljudima preko društvenih mreža? 

Tokom te svoje potrage nedostajalo mi je da mi sve to neko objasni najjednostavnijim jezikom koji je priličio mojim godinama tada. Primetila sam da danas mladi ljudi imaju isti problem i da ne znaju neke osnovne stvari o pravoslavlju, a izjašnjavaju se kao pravoslavni hrišćani…i kao meni nekada, to se svodi na paljenje sveće, proslavljanje slave i praznika, ali bez ikakve suštine.

Kakve su bile prve reakcije ljudi?

Prve reakcije ljudi su bile sjajne, i znala sam da će tako biti, jer je ljudima falilo da neko o njihovoj veri priča njihovim jezikom. I ne kažem da mnogi ozbiljni duhovnici i Sveti Oci ne pričaju vrlo jednostavnim i pitkim jezikom…imamo ih hvala Bogu dosta. Ali problem je što mnoge mlade ljude put ne odvede do njih, i pre to čuju od nekoga kao što su oni…. njihovih godina, ko sluša istu muziku, i živi kao bilo koja druga mlada osoba.

Verovatno su ljudi slobodniji da pitaju Vas o nedoumicama koje imaju nego sveštenika u crkvi, zašto mislite da je to tako ?

Upravo je to razlog zbog kog su slobodniji da meni postave neko pitanje jer mogu da se poistovete. Takodje veliki problem su predrasude o tome da u crkvu idu neki bezgrešni ljudi koji savršeno žive i po ceo dan se mole, i onda često imaju strah od sveštenika jer misle da će ih osudjivati zbog njihovog načina života.
A njihov način života se ni po čemu ne razlikuje od našeg, jer i sveštenici i mi koji idemo u crkvu smo jednako grešni i slabi, kao i bilo ko drugi. Jedina razlika je u tome što mi koji idemo u crkvu imamo Hrista kao saveznika pri svakom koraku, i mnogo lakše ustanemo kada padnemo. A padamo i te kako. Naravno, ja ih kroz te odgovore uvek upućujem na crkvu i sveštenike, jer ja nisam cilj nego samo prečica da brže i lakše dodju do suštine.

Koja su najčešća pitanja koja dobijate, šta je problem razumevanja kod ljudi? 

Najčešća pitanja su vezana za Ispovest jer se 80% ljudi iznenadi kada čuje da u našoj crkvi zapravo postoji Sveta Tajna Ispovesti. To se obično vezuje za zapadne filmove i teško im je da zamisle kako to kod nas izgleda, šta treba da kažu, kako da kažu. Tu postoji veliki strah od nepoznatog i zbog toga sam napravila priručnik za Ispovest u kom najjednostavnijim jezikom, u tri koraka objašnjavam kako se dolazi do ispovesti.

Odnosno -šta je zapravo greh, kako ga osvestiti i doći do pokajanja?, -kako se osloboditi straha od Ispovesti? -i kako pronaći sveštenika? A ostala pitanja koja dobijam su najčešće vezana za formu. I većina počinje sa “Da li smem….?” “Da li je greh…?” Posledica toga je gledanje vere kroz silne običaje, koji imaju svoju funkciju da održe neki pravac, ali daleko od toga da su cilj. Ako običaje i formu stavimo ispred suštine, mašimo poentu.

Da li ste sada u oči praznika dobijali više pitanja, da li je pogrešan moj utisak da su ljudi preopterećeni pravilima i formom?

Upravo se pred praznike ta vrsta pitanja intenzivira jer mnogo ljudi misli da je poenta u ritualima koje kada izvršimo dobijamo neku nagradu…naravno ako smo odradili te rituale “kako treba”. Hristos nas neće pitati da li smo postili na vodi ili ulju kada stanemo pred Njega, ili da li smo svaki dan pročitali molitveno pravilo…. pitaće nas da li smo izvršili dve glavne zapovesti koje nam je dao. Prva je da volimo Boga, a druga da volimo bližnje kao sami sebe. To naravno ne znači da ne treba da postimo i da se molimo ili održavamo neke običaje…ali ništa od toga ne sme da nadidje suštinu.

Bilo li je nekih anegdota, nekog pitanja koje vas je posebno nasmejalo?

Ovoga ima svakodnevno, ali na ovo ipak ne bih odgovorila kako se neko ne bi uvredio.

Možda bih pre rekla da je pitanje koje me najviše ljuti: Da li žena može da udje u crkvu ili manastir, ili da prisustvuje krštenju ili venčanju u toku menstruacije? Kad samo pomislim koliko je majki propustilo krštenje ili venčanje svog deteta zbog ovoga…Koliko god puta ovo ponavljala čini mi se da je ljudima teško da shvate da je to uverenje pripadalo vremenima kada se mislilo da je menstruacija kazna i nešto grešno, nečisto. Danas kada znamo da je to prirodni proces, od Boga dat, da žena na svet donese novi život, suvišno je to i komentarisati.

Kako izgleda ceo proces osmišljavanja sadržaja, kako birate teme? 

Bez ikakvog plana i programa, još uvek, što zna da bude vrlo iscrpljujuće jer onda ispadne da radim 24/7 i da uvek razmišljam o sadržaju, ako ne za Instagram onda za Newsletter i Membership. Probala sam da napravim plan, ali iz nekog razloga mnogo bolji sadržaj pravim kada je neplanski, po osećaju i u “5 do 12”.

Imate svoj  priručnik „Tri koraka do Ispovesti“ kako su ljudi reagovali da je mlađa polulacija zainteresovana za Ispovest?

Na priručnik sjajno reaguje i mladja i starija populacija. Korisno je i onima koji se nikada nisu ispovedali, a i onima koji jesu ali nisu shvatili suštinu Ispovesti pa su je do sada sprovodili više kao formu koja “treba da se odradi” pred Pričešće…a Ispovest je daleko od toga, nije uslovljena Pričešćem i ne praktikuje se samo u toku posta nego u toku cele godine, kad god osećamo potrebu.

Zbog toga sam i odlučila da to bude prva tema za priručnik jer znam koliko je Ispovest moćna i znam koliko je meni pomogla na mom putu, i koliko mi pomaže i dalje. Hvala Bogu, psihoterapija više nije tabu, i većina ljudi danas shvata njenu važnost i sredjuje svoje misli i osećanja na taj način, ali jednako je važno da sredjujemo i našu dušu i da ne dozvolimo da je toliko zamaglimo gresima da ne možemo jasno da vidimo prave vrednosti i vrline kojima svaki hrišćanin treba da teži.