U poslednjih deset godina, broj alergija na hranu u Velikoj Britaniji se udvostručio, a prema podacima Imperial College London, danas 1,1% stanovništva, što je više od 675.000 ljudi, pati od ove zdravstvene tegobe. Ovaj trend nije izolovan samo na britanskom tlu; globalno, 8% dece i 10% odraslih su pogođeni alergijama na hranu, a većina njih živi u industrijski razvijenim zemljama.
Šta je Alergija na Hranu?
Alergija na hranu nastaje kada imuni sistem reaguje na bezopasne supstance stvaranjem antitela, što može dovesti do različitih simptoma, uključujući osip, mučninu i teže oblike kao što je anafilaktički šok. Najčešći pokretači anafilaktičkih reakcija uključuju orašaste plodove, kravlje mleko i rakove, što predstavlja ozbiljan rizik za život.
Zašto Su Alergije Sve Češće?
Genetska predispozicija igra ulogu u razvoju alergija, ali istraživači ukazuju da to nije jedini faktor. U urbanim sredinama, gde je mikrobiološka kontaminacija niža, alergije su učestalije nego u ruralnim oblastima. Profesorica Margita Vorm sa klinike Charité u Berlinu objašnjava da mikrobi u našem okruženju utiču na razvoj T ćelija, koje igraju ključnu ulogu u alergijskim reakcijama.
U razvijenim zemljama, ishrana bogata prerađenom hranom dodatno doprinosi riziku od alergija, jer sveža hrana sadrži više korisnih mikroba koji mogu pomoći u jačanju imunološkog sistema.
Prevencija Alergija na Hranu
Najefikasniji način prevencije alergija je izbegavanje alergena. Međutim, lekari su ranije savetovali trudnicama da izbegavaju alergene, ali novija istraživanja pokazuju da izbegavanje može povećati rizik od alergija kod dece. Umesto toga, preporučuje se dojenje i konzumacija sveže, neprerađene hrane.
Mogućnosti Lečenja
Iako je napredak u razvoju efikasnih lekova protiv alergija na hranu bio spor, postoje neki pomaci. Imunoterapija, koja se koristi za alergije na kikiriki, može pomoći u postepenom povećanju tolerancije. Takođe, lek Ksolair, koji će biti dostupan od 2024. godine, može smanjiti rizik od teških alergijskih reakcija, ali ne leči same alergije.
Zaključak
Porast alergija na hranu predstavlja ozbiljan zdravstveni izazov koji zahteva sveobuhvatno razumevanje uzroka i posledica. Prevencija, pravilna ishrana i razvoj novih terapija ključni su za upravljanje ovim problemom. Kako se naš način života i ishrana menjaju, važno je osigurati da buduće generacije imaju bolju zaštitu od potencijalno opasnih alergija.
