Meksički reditelj Alfonso Cuarón, jedan od najvažnijih savremenih filmskih autora, dobio je nagradu za životno delo na 77. Filmskom festivalu u Lokarnu. Ova nagrada prepoznaje njegov izuzetan doprinos svetskoj kinematografiji i njegovu sposobnost da kombinuje vizionarski duh sa dubokom emotivnom rezonancijom u svakom od svojih filmova.
„Alfonso Cuarón je autor sa neverovatnom maštom i kreativnom slobodom. Uspeo je da osvoji maštu i srca miliona gledalaca širom sveta, prenoseći isto ono čudo koje je i sam osećao kao dete, odrastajući uz klasične meksičke filmove,“ izjavio je Giona Nacaro, umetnički direktor Filmskog festivala u Lokarnu. „Kroz različite žanrove, od priča o odrastanju do naučne fantastike, od melodrame do epskih saga poput Harija Potera, Cuarón se stalno iznova pronalazi kao umetnik, stvarajući bogato i višeslojno filmsko nasleđe.“
Cuarón je svoj prvi film, „Uno per tutte (Sólo con tu pareja),“ snimio 1991. godine zajedno sa svojim bratom Carlosom. Pre nego što je postao poznat reditelj, Cuarón se suočavao sa ograničenim mogućnostima u meksičkoj kinematografiji, koja je bila zatvorena za mlade autore. „U to vreme, u Meksiku su godišnje izlazila samo dva filma, i to uvek od strane već etabliranih reditelja. Nije bilo prostora za mlade talente,“ prisetio se Cuarón. Zbog toga je odlučio da svoje snove o režiji prenese u Sjedinjene Američke Države, gde je Sidney Pollack, renomirani holivudski reditelj, video njegov prvi film i ponudio mu priliku u Los Anđelesu.
Cuarónov proboj na međunarodnu scenu dogodio se sa filmom „Y Tu Mamá También“ (2001), koji je osvojio kritiku i publiku širom sveta. Potom je usledio rad na filmu „Harry Potter and the Prisoner of Azkaban“ (2004), koji je postavio nove standarde u franšizi o čarobnjaku iz Hogvortsa. Njegov film „Children of Men“ (2006) postao je klasik naučne fantastike, a „Gravity“ (2013) mu je doneo prvog Oskara za najbolju režiju. Cuarón je ponovo osvojio Oskara sa filmom „Roma“ (2018), koji je postao jedno od najvažnijih dela u njegovoj karijeri, istražujući lične i društvene teme kroz prizmu sopstvenog detinjstva.
O svom radu Cuarón kaže: „Nikada ne gledam svoje stare filmove nakon što ih završim; više volim da sačuvam uspomene.“ Ističe da je „Gravity“ bio film koji mu je „spasao život,“ omogućivši mu finansijsku stabilnost i slobodu da uloži u buduće projekte. „Roma“ je, međutim, bio poseban izazov: „Snimanje tog filma bilo je kreativno inspirativno, ali emocionalno iscrpljujuće. To je moj najličniji film, i mnoge scene su zaista deo mog života.“
Na festivalu u Lokarnu, Cuarón je odabrao da prikaže film Alaina Tannera „Jonas qui aura 25 ans en l’an 2000“ („Jonas koji će imati 20 godina 2000. godine“), naglašavajući svoju ljubav prema filmovima koji istražuju odnos između pojedinca i društva. „Početna tačka uvek mora biti iskustvo protagonista i njihova ljudskost,“ dodao je.
Cuarónova filmska ostvarenja i dalje ostavljaju dubok trag u svetu kinematografije, a njegova sposobnost da poveže lično sa univerzalnim čini ga jednim od najvažnijih reditelja našeg vremena.
