Za mnoge IT stručnjake, inženjere, naučnike i finansijske analitičare iz Srbije, rad u Americi predstavlja vrhunac karijere – priliku za rad na najnaprednijim projektima, pristup ogromnom tržištu i sticanje neprocenjivog iskustva. Međutim, između te želje i sletanja na aerodrom JFK stoji jedan veliki, često mistifikovan korak: dobijanje radne vize.
U lavirintu američkih imigracionih zakona, jedan dokument se izdvaja kao zlatni ključ za profesionalce: H-1B viza.
Ovo nije samo još jedan tekst o birokratiji. Ovo je realan, sveobuhvatan i praktičan vodič, napisan iz perspektive nekoga ko sedi u Nišu, Beogradu ili Novom Sadu i pita se: „Kako ja mogu da stignem tamo?“. Hajde da demistifikujemo ceo proces.
Šta je, u suštini, H-1B viza?
Najjednostavnije rečeno, H-1B je neimigrantska (privremena) radna viza namenjena stranim radnicima u „specijalizovanim zanimanjima“ (specialty occupations). To su poslovi za koje je neophodna visoka stručna sprema, odnosno fakultetska diploma.
Ovo nije viza za bilo koji posao. Ključna reč je specijalizacija. U praksi, to najčešće obuhvata sledeće oblasti:
- Informacione tehnologije (softverski inženjeri, developeri, analitičari podataka, stručnjaci za sajber bezbednost)
- Inženjerstvo (mašinsko, elektrotehničko, građevinsko)
- Finansije i računovodstvo
- Arhitektura
- Nauka i istraživanje (biohemija, fizika, farmacija)
- Medicina i zdravstvo
Važna karakteristika H-1B vize je njen „dvostruki naum“ (dual intent). To znači da, iako je privremena, ona vam dozvoljava da legalno aplicirate za zelenu kartu (Green Card) i stalni boravak u SAD, bez bojazni da ćete prekršiti uslove vize.
Da li ste vi pravi kandidat? Ključni uslovi
Pre nego što počnete da sanjarite, proverite da li ispunjavate osnovne preduslove. Proces ne započinjete vi, već vaš budući poslodavac, ali vi morate biti kandidat kojeg oni mogu da sponzorišu.
- Fakultetska diploma: Morate imati diplomu osnovnih akademskih studija (bachelor’s degree) ili viši stepen obrazovanja. Diploma mora biti relevantna za poziciju za koju aplicirate.
- Alternativa diplomi – radno iskustvo: Ako nemate fakultetsku diplomu, postoji alternativa. Po pravilu „tri za jedan“, tri godine relevantnog radnog iskustva u specijalizovanoj oblasti mogu se računati kao jedna godina fakultetskog obrazovanja. Dakle, 12 godina iskustva može zameniti četvorogodišnji fakultet.
- Ponuda za posao od američkog poslodavca: Ovo je najvažniji korak. Morate imati konkretnu ponudu za posao od kompanije u SAD koja je spremna da prođe kroz ceo proces sponzorisanja vaše vize.
- Posao mora zahtevati diplomu: Nije dovoljno da vi imate diplomu; posao koji vam se nudi mora biti takav da je fakultetska diploma standardni uslov za njegovo obavljanje.
Put od Srbije do Silicijumske doline: Proces u 5 koraka
Proces je maraton, ne sprint, i zahteva strpljenje.
- Korak 1: Pronalazak poslodavca sponzora (Septembar – Februar) Ovo je vaš zadatak. Aktivno tražite posao na platformama kao što su LinkedIn, Indeed, Glassdoor, ali i specijalizovanim sajtovima koji navode kompanije koje su u prošlosti sponzorisale H-1B vize. Umrežavanje i direktno kontaktiranje regrutera su ključni.
- Korak 2: Registracija za lutriju (Početak Marta) Kada nađete poslodavca, njegovi advokati će vas elektronski registrovati za H-1B lutriju. Registracija je jednostavna i jeftina, što je dovelo do ogromnog broja prijava.
- Korak 3: Lutrija – trenutak istine (Kraj Marta) Ovde sreća igra glavnu ulogu. Zbog ogromnog interesovanja, broj prijava daleko premašuje broj dostupnih viza, pa se vrši nasumično kompjutersko izvlačenje. Krajem marta, vaš poslodavac će biti obavešten da li ste izvučeni.
- Korak 4: Podnošenje peticije (April – Jun) Ako ste srećni dobitnik, advokati vašeg poslodavca podnose kompletnu peticiju (formular I-129) sa svim vašim dokumentima, diplomama i dokazima o radnom iskustvu. Ovo je najkompleksniji i najskuplji deo procesa za poslodavca.
- Korak 5: Intervju u ambasadi u Beogradu (Jul – Septembar) Nakon što peticija bude odobrena u SAD, slučaj se prosleđuje američkoj ambasadi u Beogradu. Dobićete poziv za intervju, gde ćete morati da dokažete svoje kvalifikacije i namere. Ako sve prođe kako treba, dobijate vizu u pasošu i možete početi sa radom od 1. oktobra.
Gorka pilula: Godišnja kvota i ozloglašena H-1B lutrija
Najveća prepreka na putu do H-1B vize je godišnja kvota (annual cap). Američka vlada svake godine odobrava samo 85.000 novih H-1B viza:
- 65.000 za kandidate sa diplomom osnovnih studija.
- Dodatnih 20.000 za kandidate koji su završili master ili doktorske studije na univerzitetima u SAD.
U poslednjih nekoliko godina, broj prijava je bio između 400.000 i 800.000. Prosta matematika pokazuje da su šanse za izvlačenje na lutriji često ispod 20%. Zbog toga mnogi stručnjaci prolaze kroz ovaj proces više godina zaredom pre nego što budu izvučeni.
Život na H-1B vizi: Šta posle?
Viza se inicijalno dobija na tri godine, sa mogućnošću produženja na još tri, što je ukupno šest godina. Vaš supružnik i deca (mlađa od 21 godine) mogu dobiti H-4 vizu, koja im omogućava da borave sa vama. U određenim slučajevima, supružnik može dobiti i radnu dozvolu. Ako želite da promenite posao, to je moguće, ali novi poslodavac mora podneti novu peticiju za transfer vaše vize.
Zaključak
Put do H-1B vize iz Srbije je trnovit, neizvestan i zahteva ogromnu upornost i malo sreće. Konkurencija je globalna, a šanse na lutriji su male. Ipak, za one koji poseduju tražene veštine i istrajnost da pronađu poslodavca sponzora, ova viza ostaje najrealniji put ka ostvarenju profesionalnog sna u Americi. Proces počinje mnogo pre apliciranja – usavršavanjem znanja, građenjem portfolija i aktivnim traženjem prilika. Put je težak, ali za one koji uspeju, nagrada može biti neprocenjiva.
