Nakon više od tri godine ekonomske neizvesnosti, vrtoglavog rasta cena i stezanja kaiša, iz Luksemburga stižu vesti koje su ekonomisti, ali i obični građani, dugo čekali. Čini se da je bitka sa „aždajom“ zvanom inflacija, barem prema zvaničnim brojkama, dobijena.
Statistički zavod Evropske unije, Eurostat, objavio je preliminarne podatke koji pokazuju da je godišnja stopa inflacije u evrozoni u decembru pala na tačno 2,0 odsto. Ovo nije samo puka statistika; ovo je „magična brojka“ koju European Central Bank (ECB) juri još od početka krize, jer ona predstavlja granicu stabilnosti cena.
Povratak u zonu komfora
Pad sa novembarskih 2,3 odsto na decembarskih 2,0 odsto iznenadio je čak i optimistične analitičare koji su predviđali blago zadržavanje na višim nivoima. Ovaj rezultat znači da je rast cena u bloku od 20 zemalja koje koriste evro sada tačno na nivou koji bankari smatraju idealnim za zdravu ekonomiju – ni previše vruće, ni previše hladno.
Glavni pokretač ovog pada je, očekivano, sektor energetike. Cene energije su nastavile da padaju, beležeći minus od 2,0 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ovo je drastična razlika u odnosu na period energetske krize kada su računi za struju i gas bili glavni generatori inflacije. S druge strane, cene hrane, alkohola i duvana i dalje rastu, ali znatno umerenijim tempom od 2,0 odsto, što je olakšanje za potrošačku korpu.
Usluge i dalje tvrdoglave
Ipak, nije sve savršeno u ekonomskoj slici Evrope. Ono što i dalje zadaje glavobolju kreatorima monetarne politike u Frankfurtu jesu cene usluga.
Uslužni sektor, koji obuhvata sve od frizera i restorana do transporta i popravki, i dalje beleži inflaciju od 3,9 odsto. Ovo je znak da su plate radnika porasle kako bi ispratile troškove života, a kompanije sada te troškove prebacuju na krajnje korisnike. Dokle god je inflacija u uslugama visoka, postoji rizik da se ukupna inflacija ponovo „odbije“ na gore, zbog čega ECB ostaje na oprezu.
Takođe, bazna inflacija (koja isključuje promenljive cene energije i hrane) blago je pala na 2,4 odsto, što je dobar znak, ali i dalje iznad glavnog cilja.
Šta se dešava u najjačim ekonomijama?
Ekonomska slika nije ista u svim delovima Starog kontinenta.
- Nemačka: Najveća evropska ekonomija beleži inflaciju od 2,4 odsto, što je blagi porast u odnosu na novembar, uglavnom zbog baznih efekata vezanih za cene energenata iz prethodne godine.
- Francuska: Druga ekonomija bloka stoji bolje sa stopom od 2,1 odsto.
- Italija: Prijatno iznenađenje sa inflacijom od samo 1,3 odsto.
Ove razlike otežavaju posao Christine Lagarde, predsednici ECB-a, jer jedna kamatna stopa mora da odgovara svima – i onima gde cene padaju, i onima gde i dalje rastu.
Šta ovo znači za kredite i vaš džep?
Ovo je ključno pitanje za sve koji imaju stambene kredite ili planiraju zaduživanje. Povratak inflacije na 2,0 odsto je najjači mogući signal da će European Central Bank nastaviti sa trendom smanjenja referentnih kamatnih stopa.
Tržišta sada sa velikom verovatnoćom očekuju nova smanjenja kamata već u prvim kvartalima ove godine. Niže kamate ECB-a se prelivaju na EURIBOR, što direktno znači jeftinije rate kredita za građane širom Evrope, ali i na Balkanu gde su mnogi krediti vezani za evro. Jeftiniji novac bi trebalo da podstakne investicije i potrošnju, izvlačeći evrozonu iz privredne stagnacije u kojoj se trenutno nalazi.
Zaključak
Dostizanje inflatornog cilja od dva odsto u decembru predstavlja veliku psihološku i ekonomsku pobedu za evrozonu nakon turbulentnih godina. Iako cene usluga i dalje pružaju otpor, opšti trend jasno ukazuje na stabilizaciju, što otvara prostor za relaksaciju monetarne politike i „jeftiniji novac“ u bliskoj budućnosti. Ovo su odlične vesti za potrošače čija je kupovna moć bila erodirana, ali i za privredu kojoj je potreban kiseonik u vidu nižih kamata. Ipak, oprez ostaje prisutan jer geopolitičke tenzije uvek mogu ponovo poremetiti cene energenata. Naredni meseci biće ključni da se vidi da li je ova stabilnost održiva ili je reč samo o kratkotrajnom predahu.
