Dok smo ispratili još jednu godinu za nama, naučnici su sveli račune i rezultati su, blago rečeno, zabrinjavajući. Klimatska klackalica na kojoj se čovečanstvo nalazi sve više preteže na stranu ekstremnih vrućina. Najnoviji izveštaji potvrđuju ono od čega klimatolozi strahuju decenijama – planeta se ubrzano zagreva, a prosečna globalna temperatura opasno se približila granici koju su svetski lideri označili kao kritičnu tačku bez povratka.
Prema najsvežijim podacima koje su objavili britanski Met Office i University of East Anglia (UEA), prošla godina nije bila samo još jedna u nizu toplih godina; ona je zacementirala trend koji jasno ukazuje na to da klimatske promene nisu problem budućnosti, već naša surova sadašnjost.
Treća najtoplija godina u istoriji merenja
Analize pokazuju da je godina iza nas zauzela neslavno treće mesto na listi najtoplijih godina od kada se vrše moderna meteorološka merenja, koja datiraju još od 1850. godine. Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da je prosečna globalna temperatura bila za čak 1,4 stepena Celzijusa viša u odnosu na predindustrijski period (1850-1900).
Ovaj podatak je alarmantan jer nas dovodi na sam prag granice od 1,5 stepeni Celzijusa, što je cilj postavljen Pariskim sporazumom kako bi se izbegle najkatastrofalnije posledice klimatskih promena. Iako ova brojka od 1,4 stepena ne znači da smo trajno prešlo tu granicu (jer se za to gleda višegodišnji prosek), ona je jasan signal da nam vreme ističe.
Uloga fenomena El Niño i ljudski faktor
Naučnici objašnjavaju da je ovako visokom porastu temperature doprinela kombinacija faktora. S jedne strane, imali smo prirodni klimatski fenomen El Niño, koji je poznat po tome da dodatno zagreva površinske vode u Tihom okeanu i time podiže globalnu temperaturu. Međutim, stručnjaci iz Met Office-a su jasni: El Niño je samo dodao ulje na vatru koju je zapalio čovek.
Glavni krivac za ovaj trend ostaje nesmanjena emisija gasova sa efektom staklene bašte, prvenstveno ugljen-dioksida nastalog sagorevanjem fosilnih goriva. Da nije bilo ljudskog uticaja, prirodni ciklusi sami po sebi ne bi doveli do ovako drastičnih skokova. Podaci pokazuju da je deset najtoplijih godina u istoriji zabeleženo upravo u poslednjih deceniju i po, što statistički isključuje slučajnost.
Šta ovo znači za nas?
Povećanje od 1,4 stepena možda zvuči malo na papiru, ali u stvarnosti to znači ogromnu energiju zarobljenu u atmosferi. To se manifestuje kroz ekstremne vremenske prilike kojima smo svedoci širom sveta, ali i u našem regionu:
- Toplotni talasi: Leta postaju duža i vrelija, sa temperaturama koje sve češće prelaze 40 stepeni.
- Superćelijske oluje: Povećana energija u atmosferi dovodi do razornih oluja, grada i vetrova orkanske jačine.
- Poremećaj padavina: Sušni periodi se smenjuju sa naglim, bujičnim poplavama jer toplija atmosfera može da zadrži više vlage, koja se onda izruči odjednom.
Stručnjaci sa University of East Anglia upozoravaju da, ukoliko se drastično ne smanji upotreba uglja, nafte i gasa, možemo očekivati da će se ovi rekordi obarati svake naredne godine, dok će se granica od 1,5 stepeni trajno preći mnogo ranije nego što se predviđalo.
Zaključak
Podaci o porastu temperature za 1,4 stepena i rangiranje prošle godine kao treće najtoplije u istoriji predstavljaju poslednje upozorenje za čovečanstvo. Više nije reč o predviđanjima, već o fizičkoj realnosti koja menja uslove za život na Zemlji. Nauka je jasna: prirodni faktori igraju ulogu, ali ljudska aktivnost je ta koja gura planetu u crvenu zonu. Ako se hitno ne preduzmu globalne mere za dekarbonizaciju, godine koje dolaze doneće nam još ekstremnije vremenske uslove na koje ćemo se teško prilagoditi. Budućnost naše klime zavisi isključivo od odluka koje donosimo danas.
