Mikroplastika, sitni fragmenti plastike manji od 5 milimetara, prisutna je u skoro svakom kutku naše planete – od najviših planinskih vrhova do najdubljih delova okeana. Naučnici već godinama otkrivaju ove čestice na mestima gde bi ih najmanje očekivali, uključujući ljudsku hranu, vodu i čak oblake. Međutim, nova otkrića dodatno povećavaju zabrinutost: mikroplastika je sada pronađena i u ljudskim testisima.
Ovo je jedan od ključnih zaključaka najnovije studije koju su sproveli američki istraživači, a koja je objavljena ove godine. Ova studija je najdetaljnije istraživanje prisustva mikroplastike u testisima do sada, što otvara ozbiljna pitanja o njenom uticaju na ljudsko zdravlje, posebno na reproduktivni sistem.
Zagađenje mikroplastikom: globalni problem sa lokalnim posledicama
Mikroplastika dolazi iz različitih izvora – od plastičnih kesa i boca, preko odeće od sintetičkih materijala, pa sve do raznih industrijskih procesa. Kako se plastika raspada na sve manje komade, oni završavaju u okeanima, zemljištu, ali i u organizmima. Prema nekim procenama, prosečna osoba unese oko pet grama plastike nedeljno, što je ekvivalentno težini kreditne kartice. Ove čestice su pronađene u ljudskoj krvi, plućima, pa čak i u placenti.
Uprkos ovim alarmantnim otkrićima, naučnici tek počinju da razumeju kako mikroplastika utiče na ljudsko telo. U najnovijoj studiji, istraživači su otkrili mikroplastiku i u testisima, kako kod ljudi, tako i kod pasa, što može imati ozbiljne implikacije na plodnost.
Najnovija otkrića: mikroplastika u testisima
Studija koju su sproveli naučnici iz Sjedinjenih Američkih Država obuhvatila je analizu 23 uzorka ljudskih testisa i 47 uzoraka testisa pasa. Uzorci ljudskih testisa su prikupljeni tokom obdukcija muškaraca u Nju Meksiku, dok su uzorci pasa uzeti nakon sterilizacija u veterinarskim klinikama.
Rezultati su pokazali prisustvo mikroplastike u svim uzorcima, s tim što su koncentracije bile znatno veće u ljudskim uzorcima (328 µg/g) u poređenju sa onima kod pasa (123 µg/g). Dominirala je prisutnost polietilena (PE) i polivinil hlorida (PVC), dva najčešće korišćena tipa plastike. Polietilen je materijal od kojeg se prave plastične kese, dok se PVC koristi u širokom spektru proizvoda – od flaša i folija za pakovanje hrane do prozora i električnih kablova.
„Iskreno, bio sam sumnjičav da mikroplastika može ući u reproduktivni sistem, ali rezultati su me iznenadili“, rekao je Sjaodžung Ju, profesor sa Univerziteta u Nju Meksiku i jedan od autora studije. „Prvi rezultati kod pasa su bili iznenađujući, ali kada smo dobili podatke za ljude, to je promenilo našu perspektivu.“
Moguća veza između mikroplastike i pada broja spermatozoida
Jedno od najvažnijih pitanja koje se postavlja nakon ovih rezultata jeste kako mikroplastika utiče na plodnost. Broj spermatozoida širom sveta opada alarmantnom brzinom, a naučnici su tokom poslednjih pedeset godina zabeležili smanjenje broja spermatozoida za čak 50%. U poslednje dve decenije, taj pad je dodatno ubrzan.
Dok se kao glavni uzroci obično navode faktori poput zagađenja vazduha, izloženosti pesticidima i stresa, nova istraživanja ukazuju na mikroplastiku kao potencijalnog krivca za smanjenje plodnosti. Studija je pokazala da u uzorcima pasa, veća kontaminacija PVC-om korelira sa manjim brojem spermatozoida. Iako kod ljudi nije bilo moguće direktno meriti broj spermatozoida zbog prirode uzoraka, rezultati kod pasa pružaju ključne uvide.
PVC, jedan od najčešćih oblika plastike pronađenih u testisima, može ispuštati hemikalije koje ometaju normalan razvoj spermatozoida. Pored toga, ova vrsta plastike sadrži i spojeve koji izazivaju endokrine poremećaje, što dodatno može ugroziti reproduktivno zdravlje.
„Na osnovu naših rezultata, možemo pretpostaviti da mikroplastika ima ulogu u smanjenju broja spermatozoida, ali potrebno je sprovesti dodatna istraživanja kako bismo definitivno utvrdili uzročno-posledičnu vezu“, istakao je Ju.
Globalni trend opadanja plodnosti
Opadanje broja spermatozoida je globalni fenomen koji već izaziva zabrinutost kod naučnika i zdravstvenih radnika. Niska plodnost može imati dalekosežne posledice, kako na individualnom nivou, tako i na globalnom planu, posebno kada se uzme u obzir rastući problem zagađenja mikroplastikom.
Kao i u slučaju mnogih ekoloških problema, klimatske promene i ljudske aktivnosti direktno utiču na zdravlje ljudi i životinja. Dokazi o prisustvu mikroplastike u različitim organima, uključujući i reproduktivne, dodatno komplikuju sliku. Mikroplastika je toliko sitna da može prodrijeti u skoro svaki deo ljudskog tela, a njeni dugoročni efekti još uvek nisu u potpunosti istraženi.
Zaključak: nova istraživanja su neophodna
Istraživanja poput ovog su samo početak u razumevanju kako mikroplastika utiče na ljudsko zdravlje. Naučnici pozivaju na dalja istraživanja kako bi se definitivno utvrdilo na koji način mikroplastika može izazvati pad plodnosti, kao i druge zdravstvene probleme.
„Ova otkrića su alarmantna i predstavljaju signal da je potrebno hitno reagovati“, zaključio je Sjaodžung Ju. „Moramo nastaviti sa istraživanjem kako bismo osigurali bolje razumevanje i zaštitili zdravlje budućih generacija.“
Dok čekamo nova istraživanja, postavlja se pitanje – koliko daleko smo spremni da idemo u zagađivanju naše planete pre nego što posledice postanu nepovratne?
