Početak 2026. godine na svetskim berzama obeležen je novim turbulencijama. Taman kada su se tržišta pripremala za redovne ekonomske izveštaje, vest koja je odjeknula iz Južne Amerike promenila je tok trgovanja. Hapšenje predsednika Venecuele, Nicolasa Madura, od strane američkih vlasti, momentalno je izazvalo reakciju investitora širom sveta, gurnuvši plemenite metale u prvi plan kao najsigurnije utočište za kapital.
Zlato, koje tradicionalno važi za „sigurnu luku“ u vremenima neizvesnosti, zabeležilo je značajan skok vrednosti, potvrđujući još jednom svoje mesto na tronu finansijske stabilnosti.
Reakcija tržišta: Brojke ne lažu
Odmah nakon što je vest o operaciji u Venecueli postala javna, grafikoni na berzama su se zazeleneli. Cena tzv. spot zlata porasla je za 0,4 odsto, dostižući vrednost od 2.781,91 dolara po unci.
Još optimističnija slika viđena je na tržištu fjučersa. Američki fjučersi zlata ojačali su za 0,5 odsto, popevši se na 2.817,80 dolara. Ovakav skok jasno ukazuje na nervozu među velikim igračima koji ne žele da rizikuju svoj kapital u papirnim valutama ili akcijama dok se geopolitička prašina ne slegne.
Zašto je hapšenje Madura okidač?
Iako je Venecuela godinama u ekonomskoj krizi, politička stabilnost (ili nestabilnost) u toj regiji ima širi uticaj, naročito kada su u igru uključene Sjedinjene Države. Hapšenje Nicolasa Madura tumači se kao drastična eskalacija tenzija.
Analitičari upozoravaju da ovakvi potezi mogu dovesti do odmazde, prekida u lancima snabdevanja energentima ili širih diplomatskih sukoba koji bi mogli uključiti i druge svetske sile. U takvom ambijentu, strah je glavni pokretač tržišta, a strah uvek vodi investitore ka zlatu.
Faktor Trump i trgovinski ratovi
Međutim, situacija u Venecueli nije jedini razlog za rast cena plemenitih metala. Tržišta su već bila napeta zbog najava novoizabranog američkog predsednika Donalda Trumpa. Njegove pretnje uvođenjem visokih carina – 25% na robu iz Kanade i Meksika, kao i dodatnih 10% na uvoz iz Kine – stvorile su atmosferu trgovinskog rata.
Kombinacija agresivne spoljne politike prema Venecueli i protekcionističke ekonomske politike stvara „savršenu oluju“ za rast cene zlata. Investitori se klade na to da će ove mere dovesti do inflacije i usporavanja globalnog rasta, scenarija u kojem zlato najbolje „sija“.
Čeka se potez Federalnih rezervi
Pored geopolitike, oči ekonomista uprte su i u domaće američke podatke. Ove nedelje se očekuje ključni izveštaj o zapošljavanju u SAD-u (tzv. non-farm payrolls). Ovi podaci bi mogli biti presudni za odluku Američke centralne banke (Fed) o kamatnim stopama.
Tržišta trenutno procenjuju da postoji 62% šanse da će Fed smanjiti kamatne stope za 25 baznih poena već na sledećem sastanku. Niže kamatne stope su tradicionalno dobre za zlato, jer ono ne nosi prinos (poput kamate na štednju), pa postaje atraktivnije kada su kamate na obveznice niske.
Što se tiče ostalih plemenitih metala, oni su pratili trend zlata, ali u manjem obimu. Srebro je zabeležilo blagi pad od 0,4% na 32,38 dolara po unci, dok je platina porasla za 0,6%, a paladijum ostao stabilan.
Zaključak
Najnoviji događaji u Venecueli poslužili su kao katalizator koji je podsetio svet koliko je globalna ekonomija krhka i povezana sa politikom. Cena zlata nastavlja da raste ne samo zbog jedne vesti, već zbog kumulativnog efekta straha od trgovinskih ratova, političkih prevrata i neizvesne monetarne politike. Dokle god Donald Trump bude povlačio radikalne poteze, a situacija u Južnoj Americi bude nestabilna, teško je očekivati pad interesovanja za plemenitim metalima. Investitori će u narednim danima pomno pratiti razvoj situacije sa Madurovim hapšenjem, jer bi svaka nova eskalacija mogla gurnuti cenu zlata ka novim istorijskim maksimumima. Ovo je jasan signal da u 2026. godini oprez diktira pravila igre na finansijskim tržištima.
