Iako živimo u doba kada se sve glasnije govori o zelenoj tranziciji, električnim automobilima i obnovljivim izvorima energije, realnost je i dalje surova i jasna: nafta je i dalje krvotok moderne civilizacije. Države koje kontrolišu slavine „crnog zlata“ ne poseduju samo energiju; one poseduju geopolitičku moć, sposobnost da utiču na globalne berze i, nažalost, često su u centru najvećih svetskih konflikata.
Energetski poredak sveta nije uvek onakav kakvim ga zamišljamo gledajući samo ko najviše proizvodi. Postoji velika razlika između trenutne proizvodnje i dokazanih rezervi – onoga što još uvek leži duboko ispod zemlje. Dok Sjedinjene Američke Države trenutno prednjače u proizvodnji zahvaljujući „fracking“ tehnologiji, lista zemalja sa najvećim zalihama izgleda znatno drugačije i otkriva ko će dominirati energetskom scenom u decenijama koje dolaze.
Evo pregleda deset svetskih sila koje bukvalno sede na bogatstvu, uz analizu specifičnosti njihovih resursa.
1. Venecuela: siromašni div
Mnoge će iznenaditi činjenica da na prvom mestu nije Saudijska Arabija, već Venecuela. Ova južnoamerička država leži na procenjenih 303 milijarde barela nafte. Međutim, ovde dolazimo do onog čuvenog „ali“. Nafta u Venecueli, posebno u pojasu Orinoco, je izuzetno teška i gusta. To znači da je njeno vađenje i prerada tehnološki zahtevno i veoma skupo. Kada se na to dodaju višegodišnja politička nestabilnost, američke sankcije i zapuštena infrastruktura državne kompanije PDVSA, Venecuela ostaje tragičan primer zemlje koja je „prosjak na zlatnom tronu“.
2. Saudijska Arabija: kraljevstvo lake nafte
Decenijama sinonim za naftu, Saudijska Arabija drži drugo mesto sa oko 267 milijardi barela. Za razliku od Venecuele, saudijska nafta je „slatka i laka“ – nalazi se blizu površine, lako se crpi i jeftina je za preradu. Upravo zato Saudijska Arabija i njen gigant Saudi Aramco imaju toliku moć; oni mogu da budu profitabilni čak i kada cena nafte drastično padne, što im omogućava da diktiraju tempo u okviru organizacije OPEC.
3. Iran: potencijal pod sankcijama
Sa rezervama od oko 208 milijardi barela, Iran je energetska supersila koja ne može da iskoristi svoj puni potencijal. Zbog decenija izolacije i sankcija, iranska naftna infrastruktura vapi za modernizacijom. Ipak, njihov geografski položaj na Hormuškom moreuzu daje im ogromnu stratešku važnost, jer tuda prolazi značajan deo svetske trgovine naftom.
4. Kanada: pesak koji se pretvara u zlato
Možda neočekivano visoko, Kanada zauzima četvrto mesto sa oko 160 milijardi barela. Većina ovog bogatstva nalazi se u provinciji Alberta, u obliku uljanog peska (oil sands). Kao i kod Venecuele, eksploatacija je skupa i ekološki kontroverzna jer zahteva mnogo energije i vode da bi se bitumen odvojio od peska. Ipak, politička stabilnost čini Kanadu pouzdanim partnerom, prvenstveno za svog južnog suseda, SAD.
5. Irak: buđenje posle ratova
Uprkos decenijama sukoba, invazija i nestabilnosti, Irak je uspeo da očuva i čak poveća svoje dokazane rezerve na oko 145 milijardi barela. Geolozi veruju da iračka pustinja krije još neotkrivenih polja, jer veliki deo zemlje nikada nije detaljno istražen savremenim metodama.
Ostatak moćne desetorke
Listu nastavljaju države koje su ključni igrači na globalnoj sceni:
- Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE): Sa oko 113 milijardi barela, ova mala federacija mudro koristi svoje bogatstvo za diversifikaciju ekonomije, pretvarajući Dubai i Abu Dabi u svetske centre.
- Kuvajt: Država koja leži na oko 101 milijardu barela, što je neverovatna količina s obzirom na njenu malu teritoriju.
- Rusija: Energetski džin koji koristi svoje resurse (oko 80 milijardi barela nafte, uz ogromne rezerve gasa) kao glavno oruđe spoljne politike.
- SAD: Iako su trenutno najveći proizvođač, po rezervama su na 9. ili 10. mestu (zavisno od izvora), jer ubrzano troše svoje zalihe iz škriljaca.
- Libija: Zemlja sa najvećim rezervama u Africi (oko 48 milijardi barela), ali čija je proizvodnja konstantno ugrožena građanskim ratom i podelama.
Zaključak
Pogled na listu zemalja sa najvećim naftnim rezervama jasno nam govori da će Bliski istok i Južna Amerika ostati ključne tačke globalnog interesa još dugi niz godina. Iako svet teži zelenijoj budućnosti, ovisnost o fosilnim gorivima neće nestati preko noći, što ovim državama daje snažan adut u međunarodnim pregovorima. Nafta nije samo gorivo koje pokreće naše automobile; ona je valuta kojom se kupuju savezništva i oružje kojim se vode tihi ekonomski ratovi. Stabilnost svetske ekonomije i dalje direktno zavisi od političke situacije u ovim naftom bogatim regionima. Dokle god tehnologija obnovljivih izvora ne postane dominantna i jeftinija, oči sveta će ostati uprte u bušotine ovih deset energetskih divova.
