Nekada je Vojvodina bila poznata širom Evrope po proizvodnji kudelje, vlakna koje se dobija preradom konoplje. Danas, međutim, industrijska konoplja se gaji na svega 500 hektara, a za njeno uzgajanje potrebna je posebna dozvola.
U aprilu ove godine, Nemačka je usvojila jedan od najliberalnijih zakona o marihuani u Evropskoj uniji, dozvolivši legalizaciju kanabisa. Novi zakon dopušta posjedovanje do 50 grama kanabisa za privatnu upotrebu i uzgajanje do tri stabljike. Odrasli mogu imati do 25 grama kanabisa u javnosti, a specijalnim klubovima kanabisa dozvoljeno je da uzgajaju i kupuju supstancu na ograničenoj osnovi od 1. jula. Takođe će biti dozvoljeno i kolektivno uzgajanje.
Razlika između industrijske konoplje i marihuane
Postoje dve vrste konoplje: industrijska konoplja i indijska konoplja (marihuana). Razlika je u sadržaju psihoaktivne supstance THC. Industrijska konoplja sadrži manje od 0,3% THC-a, dok indijska konoplja sadrži znatno više.
Situacija u Srbiji
Nekada je industrijska konoplja u Vojvodini zauzimala oko 70.000 hektara, ali danas se gaji na samo 500 hektara. Kudelja, vlakno dobiveno preradom konoplje, bila je veoma cenjena u Evropi. Dr Vladimir Sikora, rukovodilac Odeljenja za povrtarske i alternativne biljne vrste na Nacionalnom institutu, istakao je da se industrijska konoplja gaji za seme i stabljiku (vlakno i pozder). Deo proizvodnje odnosi se na preradu cveta konoplje u kozmetičke preparate ili za izvoz.
Pre Drugog svetskog rata i za vreme Austrougarske monarhije, Vojvodina je bila poznata po kudeljarama, gde se preradivala kudelja – vlakna industrijske konoplje, od kojih su se pravile tkanine, platna, užad, i druga roba. Odžaci su tada proizvodili četvrtinu evropske kudelje i imali berzu za određivanje cena industrijske konoplje.
Industrijska konoplja danas
Nažalost, setva industrijske konoplje u opštini Odžaci je prestala. Andrija Hajdu, pomoćnik predsednika opštine zadužen za poljoprivredu, potvrdio je da prošle godine nije bilo setve konoplje i da nema informacija o pripremama za ovu godinu.
Potencijal industrijske konoplje
Iako je danas kod nas industrijska konoplja biljka prošlosti, u drugim državama, poput Nemačke, ima potencijal da postane biljka budućnosti. Vlakna industrijske konoplje su čvrsta, dugotrajna, elastična i otporna na vodu, pa se mogu koristiti za tkanine, platna, užad, šatore, cerade, ribarske mreže, konjsku opremu i obuću.
Dr Sikora naglašava da je industrijska konoplja prolećna kultura koja se seje u aprilu. Za setvu se koristi mehanizacija slična onoj za druge prolećne biljne vrste. Kilogram semena industrijske konoplje obično košta oko 150 dinara, a tona izbalirane stabljike vredi oko 150 evra. Prinos semena iznosi od 500 do 800 kilograma po hektaru, dok prinos stabljike iznosi oko 10 tona po hektaru.
Zakonska regulativa
Proizvodnjom industrijske konoplje mogu se baviti pravna i fizička lica i preduzetnici, ali im je potrebna dozvola od Ministarstva poljoprivrede. Dozvola se izdaje za gajenje industrijske konoplje u svrhu proizvodnje i prometa psihoaktivnih kontrolisanih supstanci. Dozvola se mora tražiti svake godine na osnovu prethodno podnetog zahteva, najkasnije do 30. aprila tekuće godine.
