Nova istraživanja sugerišu da se u aptekama nalazi veliki broj štetnih lekova, ali to ne znači nužno da pacijenti trpe štetu.
Analiza troškova
Italija je 2022. godine potrošila više od 1 milijarde evra na desetine lekova koji mogu naneti pacijentima više štete nego koristi, pokazala je nova analiza.
Prescrire International, francuska nevladina organizacija, ocenjuje lekove koji su odobreni u Francuskoj ili Evropskoj uniji od 2010. godine. Svake godine, ova grupa utvrđuje da li rizici ili nuspojave tih lekova nadmašuju kliničke koristi, a 2023. godine je identifikovala 115 takvih „lekova koje treba izbegavati“.
Godinu pre toga, 56 od tih lekova bilo je obuhvaćeno naknadama od strane italijanske zdravstvene vlasti, sa troškom od 1,15 milijardi evra, prema istraživačima iz Italijanske agencije za lekove (AIFA).
Stručni komentari
„To je prilično visok broj“, rekao je Fabrizio Gianfrate, profesor zdravstvene ekonomije na Univerzitetu u Ferari, koji nije bio uključen u istraživanje, za Euronews Health.
Tim Prescrire, koji se uglavnom sastoji od lekara i farmaceuta, analizira istraživanja o lekovima i podatke o ishodima pacijenata, upoređuje lekove sa standardnim opcijama lečenja i procenjuje njihove poznate i sumnjive negativne efekte. Takođe prate koji su drugi lekovi dostupni koji imaju bolji „balans koristi i štete“ za pacijente.
Ponovna procena lekova
Ipak, uključivanje na Prescrireovu listu ne znači nužno da lekovi nanose štetu pacijentima, jer novi lekovi pre nego što budu odobreni prolaze kroz opsežnu proveru od strane regulatora lekova Evropske unije. Međutim, problemi ponekad izbiju naknadno, pa se lekovi ponovo procenjuju.
„Uzimam ove informacije da kažem, ‘O Bože, šta se dešava? Dopustite da proverim,’“ rekao je Gianfrate. „To je način za podsticanje ponovne procene, jer neka od Prescrireovih dokaza mogu biti pogrešna, neka tačna, ali moramo da proverimo“.
AIFA nije odgovorila na zahtev Euronews-a da saopšti da li će preduzeti akciju u odgovoru na nalaze.
Koji su lekovi prepisivani?
Analiza, objavljena u časopisu JAMA Network Open, pokazuje da je 15 lekova činilo 75 odsto italijanske potrošnje na lekove koje treba izbegavati i 80 odsto njihove potrošnje od strane pacijenata. Među njima su bila pet kardiovaskularnih lekova, tri leka za dijabetes tipa 2, četiri antidepresiva, dva leka za rak i imunosupresivi, i monoklonalna antitela za lečenje osteoporoze.
Ukupno, Italijani su uzimali 56 lekova koji treba da se izbegavaju u brzini od 86,2 doze na 1.000 ljudi svakog dana, što je činilo 6,9 odsto sve potrošnje lekova koja je bila refundirana.
Gianfrate je napomenuo da ukidanje identifikovanih lekova ne bi nužno dovelo do uštede od 1,15 milijardi evra koje je Italija potrošila na njih 2022. godine. Mnogi ljudi koji uzimaju te lekove verovatno bi bili prebačeni na druge lekove, koji bi mogli biti još skuplji.
„Taj pacijent će i dalje biti generator troškova“, rekao je.
Provere i sigurnost
Dok se izveštaj fokusirao na Italiju, pacijenti širom EU imaju pristup barem nekim od ovih lekova, jer farmaceutske kompanije mogu tražiti da nacionalni regulator ili Evropska agencija za lekove (EMA) odobre njihov lek. Kada se to desi, nacionalne i regionalne vlasti odlučuju o cenama i refundaciji leka, medicinske grupe daju preporuke o tome kako treba da se koristi, pojedini lekari pišu recepte, a pacijenti na kraju odlučuju da li da ih uzmu.
To znači da postoje mnoge provere u slučaju da lek ne deluje kako treba, rekao je Gianfrate. „Nakon svih koraka i filtera… postoji pojedinačni lekar koji prepisuje“, rekao je. „Ako proizvod ne funkcioniše, ne prepisuje se.“
