Za pojam Kaizen vezani su razni lepi pojmovi i izreke poput, raditi pametnije a ne više, svakoga dana u svakom pogledu se sve više napreduje, malim unapređenjima do velikih rezultata. Međutim, neopravdano pojam Kaizen nekako vezujemo uvek za industriju, najčešće za proizvodnju gde očekujemo da naši zaposleni svakodnevno daju predloge i sprovode mala unapređenja svesni da će im to malo po malo olakšati posao, učiniti ih efikasnijim, a firmama doneti benefite poput produktivnosti, veće zarade i slično.
Kako je vreme najvredniji resurs koji imamo i kako je svima dato isto vreme tokom dana i nedelje se pitamo kako neki ljudi uspevaju da urade tako puno toga u odnosu na neke druge. Kako je jednom čoveku, jedan dan dovoljan da uradi mnogo toga dok je drugom za to potrebno par dana. Ključ je u organizovanju svojih obaveza, do planova ali i načina realizacije. Sve je to smešteno u jednu japansku reč KAI ZEN koja doslovno znači PROMENA NA BOLJE.
Postavimo pretpostavku da svima nama „pametno živeti“ znači imati vremena za stvari koje volimo. Ako pametno živeti znači, raditi 8 sati, spavati 8 sati i sve ostalo smestiti u preostalo vreme ovako grubo rečeno ne ostaje nam baš puno. Pametno živeti, uživati u životu, imati vremena za stvari koje volimo. Zvuči prilično teško, međutim nije. Hajde da se zapitamo na koliko načina možemo da uradimo bilo koju svakodnevnu kućnu obavezu? Usisavanje, peglanje, pranje, kuvanje… I najjednostavnija stvar koju možemo da uradimo je da neke stvari radimo „usput“ i paralelno, na primer dok provri voda za kafu mi izvadimo sudove iz mašine i eto već smo malo uštedeli, no poenta nije u tome.
Pametnije i smislenije
Poenta i cilj kako doći do više vremena leži u tome da naučimo da razmišljamo kako neke stvari možemo brže, lakše i jednostavnije da uradimo, da promišljamo i da svakodnevno učimo iz svojih grešaka – na primer usisao sam pa samo posle toga brisao prašinu i shvatio da sam pogrešio jer mi je prašina pomovo pala na pod. Ovo naučim i zapamtim i sledeći put ne dozvolim da ponovim istu grešku.
Dalje planiram aktivnosti – imam svoj lični plan aktivnosti pa ne dozvolim da dođem kući i kad otvorim frižider shvatim da nemam ništa za jelo pa tek onda odem u prodavnicu, već u povratku sa posla pravo svraćam u prodavnicu. Ovim sam uštedeo vreme odlaska i povratka iz prodavnice jer sam to obavio „usput“.
Bezbroj je primera, i sve što radimo možemo da uradimo bolje, na nama je da vežbamo uočavanje toga šta može bolje, da iz toga učimo i da primenjujemo novi način rada.
Vodeći implementator Kaizen filozofije na ovim prostorima, kompanija Tecor Consulting i njeni stručnjaci poručuju – „Najefikasniji su oni koji žele da budu bolji u svemu što rade, a oni stižu i da završe posao i da obave svakodnevne obaveze i da provedu srazmeran deo svog vremena sa svojim najdražima.“
Autor teksta: Nikola Marjanović, osnivač i konsultant, Tecor Consulting
