Evropska unija je usvojila jasne i striktne kriterijume za Zapadni Balkan kada je u pitanju korišćenje sredstava iz novog fonda za rast, vrednog šest milijardi evra. Ključne odredbe uključuju poštovanje demokratskih principa, slobodnih i fer izbora, i vladavine prava kao osnovnih preduslova za dobijanje finansijskih sredstava iz ovog fonda.
Usvojena pozicija zemalja članica naglašava značaj usklađivanja sa zajedničkom spoljnom politikom EU, uz poseban naglasak na neophodnost reformskih agendi koje treba da pokazuju napredak u kontinuiranom usklađivanju sa politikom Unije. Ovaj korak označava početak pregovora sa Evropskim parlamentom, čija je saglasnost neophodna za operacionalizaciju plana rasta.
Pored standardnih kriterijuma, za Beograd i Prištinu se uvodi i dodatni uslov konstruktivnog angažmana u dijalogu i implementacije dogovorenih sporazuma o normalizaciji odnosa. Pregovarački mandat takođe predviđa jačanje uloge država članica u upravljanju fondom, što obuhvata usvajanje reformske agende i odobravanje plaćanja.
Plan rasta za Zapadni Balkan ima za cilj da ubrza socio-ekonomsku konvergenciju između regiona i EU i podstakne zemlje na brže sprovođenje reformi neophodnih za članstvo u Uniji. Predloženi finansijski instrument uključuje dve milijarde evra bespovratnih sredstava i četiri milijarde evra povoljnih kredita, pri čemu se isplate vrše nakon realizacije dogovorenih reformi.
Zapadnobalkanske zemlje će biti pozvane da predstave svoje reformske agende za period od 2024. do 2027. godine, uz jasnu poruku da će nedostatak implementacije rezultirati premeštanjem sredstava drugim korisnicima. Ovaj pristup ima za cilj da osigura da se finansijska podrška EU koristi na najefikasniji način, podstičući zemlje Zapadnog Balkana na ozbiljne i dosledne reforme ka integraciji u Uniju.
