Oni koji još uvek koriste fiksne telefone uskoro će morati da odluče da li žele da konačno prekinu tu vezu.
Odlazak fiksnog telefona u istoriju usled tehnološkog buma trenutno koče nostalgičari i navika građana da imaju tu mogućnost, pa će ova vrsta usluge nestajati.
Prošle nedelje, AT&T je podneo zahtev za izuzeće koje bi mu omogućilo da prestane da servisira tradicionalne fiksne telefone u Kaliforniji. AT&T i Verizon su ranije izjavili da žele da budu u potpunosti operativni na novijoj infrastrukturi u narednih nekoliko godina.
To je deo sveobuhvatnog poteza provajdera telefonskih usluga da zamene starije telefonske sistemske linije zasnovane na bakarnoj žici, poznate i kao POTS, bržom i naprednijom tehnologijom koja ne radi sa fiksnim telefonima.
Provajderi širom sveta prelaze na pružanje optičkih kablova i pristupa internetu, povlačeći staru opremu, uključujući i same bakarne žice. Ovaj proces se odvija i u Francuskoj i Velikoj Britaniji.
Potrošači će morati da odluče da li će odustati od svojih fiksnih telefona ili će se potencijalno suočiti sa većim troškovima zbog složenih, skupih rešenja telefonskih kompanija. Alternative možda nisu ni tako pouzdane kao staromodni fiksni telefoni, a proces zamene stare opreme za novu mogao bi biti ogroman poduhvat.
Kao deo te promene, američki pružaoci usluga moraju ponuditi korisnicima alternativu fiksnim telefonima i koristiti uređaje za konverziju analognih signala u digitalne, bilo putem optičkih kablova ili bežične tehnologije poput LTE/5G.
U Sjedinjenim Državama, prelazak sa bakarnih fiksnih telefona najverovatnije će uticati na osobe starije od 65 godina i vlasnike malih preduzeća.
Ovo će uticati i na bolnice, klinike i lekarske ordinacije. Konverzije, koje će koštati kupce između 200 i 400 dolara, takođe će morati da se obave sa bilo kojim analognim alarmima i kutijama za hitne pozive unutar liftova.
Analiza pokazuje da će do 2030. ostati samo oko 5 odsto fiksnih telefona. Ali da bi svi oni bili uklonjeni, „moglo bi trajati duže – decenijama“.
Tokom godina, Federalna komisija za komunikacije je dozvolila telefonskim kompanijama da naplaćuju manje kako bi više ljudi prešlo na sisteme Voice over Internet Protocol (VoIP), koji podržavaju integraciju glasa sa drugim uslugama zasnovanim na internetu.
Cena fiksnog bežičnog pristupa obično iznosi oko 69 dolara mesečno, dok internet košta oko 100 dolara.
Od bakarnih žica do glasa preko interneta
Postoji nekoliko velikih izazova sa potpunim ukidanjem fiksnih telefona i prateće opreme, kaže Vil Mekeon-Vajt, viši analitičar u Forrester Researchu.
Na primer, ne znaju sve zgrade sa fiksnim sistemima gde se nalazi njihova oprema – neke su zacementirane na zidove fabrike ili se čuvaju u teško dostupnim prostorijama. Pošto će radnici telefonskih usluga morati da budu raspoređeni tokom procesa uklanjanja, ovo bi moglo da produži vreme završetka.
„Fiksni telefoni se polako uklanjaju i zamenjuju, ali to je spektar i teško je izračunati zapreminu uređaja od bakarne žice zbog toga koliko različitih oblika imaju i činjenice da se čini da organizacije otkrivaju desetine ovih uređaja tokom operacija zamene“, objašnjava Mekeon-Vajt.
Pored toga, ponekad bakarne žice mogu biti pouzdanije od VoIP usluga jer sistemi zasnovani na bakru i dalje mogu raditi čak i kada je struja nestala, za razliku od sistema zasnovanih na Internetu. Ruralna područja takođe često nemaju pouzdane internet usluge velike brzine.
Kako je u Srbiji
Prvo istorijsko „halo“ u Beogradu rekao je Panta Mihajlović, savetnik Nikole Tesle, 14. marta 1883. godine i od tog dana fiksni telefon postepeno je osvajao prestonicu, ali i celu Srbiju. Danas se čini kao da se taj krug zatvara, dok nove tehnologije preuzimaju teren.
Prema podacima RATEL-a, broj korisnika fiksne telefonije poslednjih godina u blagom je padu, ali je zato saobraćaj u fiksnoj mreži tri puta manji nego pre 10 godina, što ukazuje da građani daleko manje koriste fiksni telefon, samo i dalje od njega ne odustaju.
Statistika RATEL-a kaže da je 2006. godine bilo 2.72 miliona korisnika fiksne telefonije, da se taj broj povećavao sve do 2010. kada ih je bilo najviše, 3.11 miliona korisnika, a od tada kreće pad.
