Nedavna odluka suda u Hongkongu o likvidaciji kompanije Evergrande, najvećeg zaduženog investitora u nekretninama na svetu, otvorila je dublja pitanja o budućnosti kineske ekonomije. Dve godine nakon što je kompanija počela kasniti sa isplatom svog ogromnog duga, fokus je bio na tome hoće li strani kreditori ikada nadoknaditi svoje gubitke. Međutim, ova situacija pokreće važnija pitanja o odnosima između centralne i lokalnih vlada, privatnog sektora i domaćinstava u Kini.
Likvidacija Evergrandea nije izolovan slučaj, već deo šireg obračuna sa privatnim sektorom koji je pokrenuo predsednik Si Đinping još na početku svog mandata 2013. godine. Ova kampanja za borbu protiv korupcije, koja je postala jedna od najdužih u istoriji Narodne Republike Kine, duboko je promenila odnos između Komunističke partije i poslovne zajednice.
Osim toga, kineska vlada je preduzela niz akcija koje su direktno uticale na sektor nekretnina, uključujući politiku „tri crvene linije“ koja je ciljala na prekomerno zadužene firme poput Evergrandea. Ove mere, zajedno sa restrikcijama na privatno podučavanje i nacionalizacijom velikih firmi koje predstavljaju sistemski rizik, ukazuju na Si-jevu težnju ka „zajedničkom prosperitetu“ i smanjenju „neurednog kapitala“.
Međutim, ove restrikcije same po sebi ne mogu zamijeniti potrebnu duboku strukturnu reformu. Svi akteri, od lokalnih vlada do privatnih preduzetnika, reagovali su na podsticaje koje je postavio postojeći razvojni model Kine, koji se sve više oslanjao na razvoj nekretnina za rast. Si se sada suočava sa izazovom da promeni ove podsticaje i preusmeri ekonomiju ka održivijem razvoju.
Kriza nekretnina u Kini nije samo problem za sektor nekretnina, već i za fiskalno zdravlje lokalnih vlada koje su već duboko zadužene. Lokalne vlasti su se godinama oslanjale na špekulacije sa zemljištem i razvoj nekretnina kao glavni izvor prihoda, što je dovelo do nagomilanih problema prekomernog ulaganja i korupcije.
Rešenje krize zahteva da centralna vlada preuzme više odgovornosti i pruži veću podršku lokalnim vlastima. To bi moglo uključivati promene u poreskom sistemu i direktnu pomoć domaćinstvima. Bez ovih promena, kriza nekretnina će nastaviti da ima širok spektar negativnih posledica, od pada vrednosti imovine do smanjenja potrošnje domaćinstava, što bi dodatno oslabilo kinesku ekonomiju.
Ova situacija predstavlja test za Si-jevu vladu i njen kapacitet da sprovede potrebne reforme kako bi se suočila sa dubokim strukturnim problemima kineske ekonomije.