Svetski meteorolozi ovih dana pomno prate grafikone koji stižu sa Pacifika, a vesti koje pristižu nagoveštavaju veliku promenu u „motoru“ globalne klime. Dugotrajni i prilično uporni fenomen poznat kao La Niña, koji je diktirao vremenske obrasce širom planete proteklih meseci, počeo je da pokazuje jasne znake kolapsa.
Ovaj klimatski obrazac, karakterističan po hlađenju površinskih voda centralnog i istočnog Pacifika, nalazi se na izdisaju, a način na koji će nestati mogao bi drastično da promeni vremensku prognozu za Evropu u drugom delu zime i tokom ranog proleća.
Šta se zapravo dešava u Pacifiku?
Da bismo razumeli zašto je ovo važno za nas, moramo razumeti mehanizam. La Niña i njen „topli brat“ El Niño su dve faze istog ciklusa koji se naziva ENSO (El Niño-Southern Oscillation). Dok El Niño zagreva atmosferu i često donosi rekordne temperature, La Niña deluje kao prirodni „klima uređaj“ planete, spuštajući globalne temperature i menjajući putanje mlaznih struja (jet stream).
Najnoviji podaci koje je objavila američka agencija NOAA (National Oceanic and Atmospheric Administration) pokazuju da anomalije hladne vode u Pacifiku brzo nestaju. Vetrovi koji su gurali toplu vodu ka Aziji slabe, što znači da okean teži ka takozvanoj „neutralnoj fazi“. Međutim, brzina kojom se ovaj kolaps dešava iznenadila je mnoge stručnjake. Umesto postepenog slabljenja, svedoci smo naglog prekida, što u atmosferi može izazvati turbulencije slične onima kada naglo pustite zategnutu gumu.
Kako se ovo odražava na Evropu?
Veza između Pacifika i Evrope nije direktna, ali je snažna putem atmosferskih talasa. Tokom vladavine La Niñe, Evropa često ima blaže i vlažnije zime na severu, dok jug i Mediteran mogu biti suvlji. Međutim, njen kolaps menja pravila igre.
Kada La Niña naglo oslabi usred zime, to često dovodi do poremećaja u stratosferi iznad Severnog pola. Ovaj fenomen može izazvati slabljenje Polarnog vrtloga (Polar Vortex). Ako se vrtlog destabilizuje, hladan arktički vazduh, koji je inače „zarobljen“ na severu, može da se „prospe“ ka jugu, duboko u evropski kontinent.
Dakle, paradoksalno, kolaps fenomena koji generalno hladi planetu, u Evropi bi mogao kratkoročno da donese period nestabilnog vremena, smenjivanje toplih talasa sa Atlantika i iznenadnih, oštrih zimskih prodora.
Šta nas očekuje do proleća?
Meteorološki modeli sada ukazuju na prelazak u neutralnu fazu tokom proleća, sa mogućim razvojem El Niño fenomena kasnije tokom godine. Za Evropu i Balkan, ovaj prelazni period znači:
- Nestabilnost: Kraj zime bi mogao biti veoma promenljiv. Mogućnost za kasne mrazeve i sneg u nižim predelima ostaje realna opcija upravo zbog poremećaja cirkulacije vazduha usled slabljenja La Niñe.
- Padavine: Promena pritiska nad Atlantikom (Severnoatlantska oscilacija – NAO) diktiraće količinu kiše. Neutralna faza često donosi normalnije raspoređene padavine, što je dobra vest za poljoprivredu nakon sušnih perioda.
- Rano proleće ili produžena zima? Iako bi logika nlagala toplije vreme, istorijski podaci pokazuju da godine kada La Niña kolabira u januaru ili februaru često donose hladniji mart u centralnoj i istočnoj Evropi.
Zaključak
Kolaps fenomena La Niña predstavlja ključni trenutak za globalnu klimu u ovoj godini. Iako se ovaj proces odvija hiljadama kilometara daleko od nas, u tropskom Pacifiku, njegove posledice ćemo osetiti i na sopstvenoj koži kroz promenljive vremenske prilike u narednim nedeljama. Evropa se nalazi pred periodom neizvesnosti gde su, umesto stabilnog zimskog vremena, mogući nagli obrti i ekstremne varijacije temperature. Stručnjaci savetuju da se dugoročne prognoze uzimaju sa rezervom, jer atmosfera trenutno prolazi kroz veliku reorganizaciju. Ono što je sigurno jeste da nas očekuje dinamičan kraj zime, gde će se borba između odlazeće hladne okeanske struje i dolazećih prolećnih procesa voditi iznad naših glava.
Foto: www.severe-weather.eu
