Sve više Nemaca izražava nezadovoljstvo zbog trenutnog sistema socijalnih naknada za nezaposlene, poznatog kao Bürgergeld. Prema izveštajima, više od 700.000 ljudi iz Sirije i Avganistana koristi ove beneficije, što izaziva polemike i pozive za strožiju regulaciju. Kritičari tvrde da trenutne mere nisu dovoljno restriktivne.
Statistika pokazuje da se broj stranih korisnika ovih naknada udvostručio u poslednjih 13 godina. Većina njih ne dolazi iz Ukrajine, pogođene ratom, već iz drugih neevropskih zemalja.
Prošle godine, Nemačka je potrošila rekordnih 42,59 milijardi evra na socijalne usluge, uključujući Bürgergeld, za oko 5,5 miliona korisnika. Skoro polovina ovih korisnika dolazi iz inostranstva. Udeo stranih primalaca porastao je sa 19,6% u 2010. na 47,3% u 2023. godini, što je znatno brže od ukupnog rasta stranaca u zemlji.
Prema izveštajima, 700.000 ljudi iz Ukrajine, što čini 12,8% korisnika Bürgergelda, prima ovu pomoć. Još veći broj korisnika, oko 16,7%, dolazi iz zemalja kao što su Sirija, Avganistan, Irak, Iran, Nigerija i Eritreja.
Prošlogodišnji budžet nemačkog Ministarstva rada i socijalne skrbi iznosio je 166,23 milijarde evra, od čega je prvobitno bilo planirano 23,76 milijardi evra za Bürgergeld. Međutim, stvarni troškovi su dostigli 42,59 milijardi evra, što je 18,8 milijardi evra više od očekivanog.
Nemačka vlada objašnjava da je Bürgergeld namenjen pružanju osnovne egzistencijalne sigurnosti za radno sposobne osobe koje nisu u mogućnosti da samostalno pokriju troškove života. Trenutno, samci primaju 563 evra mesečno, uz dodatne subvencije za stanovanje i energiju.
Porast troškova delimično je rezultat povećanja broja korisnika ovih naknada. Prošle godine, oko 5,5 miliona ljudi primalo je Bürgergeld, što je porast u odnosu na 5,2 miliona korisnika iz prethodne godine.
Najveći porast troškova zabeležen je u pokrajini Baden-Virtemberg, gde su izdaci za Bürgergeld porasli sa 3,1 milijarde evra u 2022. na 3,8 milijardi evra prošle godine, što predstavlja rast od 23%.
Foto: unsplash.com
