Nemačka se ove godine suočava s izazovnim ekonomskim okruženjem usled slabih makroekonomskih pokazatelja i rastuće finansijske krize.
Serija najnovijih podataka osvetlila je osnovne ekonomske slabosti zemlje. Savezni zavod za statistiku izvestio je u utorak o opadanju BDP-a od 0,1% u drugom kvartalu, što ukazuje na stalnu ekonomsku stagnaciju usred visoke inflacije, visokih kamatnih stopa i slabe potražnje za izvozom.
„Nemačka ekonomija je zarobljena u krizi“, rekao je Klaus Wohlrabe, direktor istraživanja u Ifo institutu, komentarišući izveštaj. „Jedva da se očekuje poboljšanje u trećem kvartalu 2024. godine“, dodao je. „To pokazuje rezultat ifo Indeksa poslovne klime u julu.“
Indeks poslovne klime Ifo, ključni indikator Nemačkih ekonomskih trendova, pao je na 87 poena u julu sa 88,6 poena u junu, što predstavlja treći uzastopni pad, izvestio je Ifo institut 25. jula.
„Ekonomija se pogoršava. Brige o ekonomiji u narednim mesecima su značajno povećane. Nemačka ekonomija je u krizi“, rekao je Clemens Fuest, predsednik Ifo instituta.
Prema najnovijem izveštaju o svetskoj ekonomskoj perspektivi koji je objavio Međunarodni monetarni fond (MMF) 16. jula, ekonomski rast Nemačke u 2024. godini procenjuje se na samo 0,2 procenta, što je ispod ostalih velikih ekonomija.
Iako su prvobitno postojala očekivanja da će Evropsko prvenstvo koje je Nemačka organizovala od 14. juna do 14. jula oživeti ekonomiju, nedavne analize sugerišu da je događaj samo privremeno povećao potrošnju u turizmu, maloprodaji i ugostiteljstvu, ali nije osnovno rešio sporost u ekonomiji zemlje.
Indikator ekonomskih očekivanja ZEW za Nemačku takođe je pao na 41,8 u julu sa 47,5 prethodnog meseca, odražavajući opadajuće poverenje u ekonomske izglede zemlje, saopštio je Leibnizov centar za Evropska ekonomska istraživanja (ZEW) 16. jula.
„Ekonomska očekivanja se pogoršavaju. Prvi put u poslednjih godinu dana, ekonomska očekivanja za Nemačku su opala“, rekao je predsednik ZEW-a Achim Wambach.
„Faktori kao što su veće smanjenje Nemačkog izvoza u maju, politička nesigurnost u Francuskoj i nejasnoće u vezi sa budućom monetarnom politikom ECB-a doprinose ovom razvoju situacije“, dodao je.
Proizvodni sektor, ključni deo Nemačke ekonomije, takođe pokazuje znakove stalne slabosti. PMI u proizvodnji pao je sa 43,5 na 42,6 u julu, što označava 24. uzastopni mesec kontrakcije sektora, prema Saveznom zavodu za statistiku. Industrijska proizvodnja, fabričke narudžbine i izvoz opali su peti uzastopni mesec u maju.
Nezaposlenost se pogoršava u Evropskoj zemlji. U međuvremenu, mnoge kompanije se pripremaju za smanjenje broja zaposlenih kako bi smanjile troškove i poboljšale efikasnost.
Broj nezaposlenih u Nemačkoj porastao je u julu za 82.000, na više od 2,8 miliona u odnosu na prethodni mesec, dok se ekonomija smanjuje, izvestila je Savezna agencija za zapošljavanje (BA) u sredu.
Agencija je takođe napomenula da broj nezaposlenih predstavlja povećanje od 192.000 u odnosu na prošlu godinu, čime je stopa nezaposlenosti u zemlji dostigla 6 procenata.
„Slab razvoj ekonomije pritisne tržište rada“, rekao je Daniel Terzenbach, direktor za regione u BA.
Nemački dobavljač automobila ZF Group planira da smanji 11.000 do 14.000 radnih mesta u Nemačkoj do 2028. godine, saopštila je kompanija 26. jula, dok Nemački železnički operater Deutsche Bahn planira da smanji 30.000 radnih mesta, ili oko 9 procenata svog osoblja, tokom narednih pet godina, s tim da će 1.500 radnih mesta nestati ove godine. Nemački dobavljač delova za automobile Continental AG i drugi dobavljač Bosch takođe su najavili značajna smanjenja broja zaposlenih.
Nemačka beleži značajan porast broja bankrota. Nemačka kreditna agencija Creditreform izvestila je 25. juna da je otprilike 11.000 kompanija podnelo zahtev za bankrot u prvoj polovini 2024. godine, što predstavlja skoro 30 procenata povećanje u odnosu na prethodnu godinu i dostiglo je najviši nivo od 2016. godine.
Kao odgovor na ove izazove, Nemačka vlada je uvela nekoliko mera. 17. jula, savezna vlada je predstavila nacrt budžeta za 2025. godinu zajedno sa sveobuhvatnim paketom za rast koji se sastoji od 49 inicijativa.
Paket se fokusira na promociju ulaganja, smanjenje birokratskih prepreka, podsticanje zapošljavanja, poboljšanje efikasnosti finansijskog tržišta i jačanje energetske infrastrukture.
Stagnacija Nemačke ekonomije pripisuje se više faktora, uključujući visoke cene energije, prekomernu regulaciju, nedovoljnu infrastrukturu, nedostatak kvalifikovane radne snage, nedostatak sirovina i prekid lanca snabdevanja, rekao je Zheng Chunrong, direktor Centra za Nemačke studije na Univerzitetu Tongji.
