Neneci, poznati i kao Samojedi ili Juraci, žive između Belog mora i poluostrva Tajmir, u surovim uslovima gde temperature padaju do -50°C. Ovo pleme godišnje migrira oko 2.000 kilometara, premeštajući se sa letnjih na zimske pašnjake. Zimi, žive južno od delte reke Ob, a leti se sele na sever poluostrva Jamal, koje na nenetskom znači „ivica sveta“.
Neneci su se prilagodili ovim ekstremnim uslovima više od 1.000 godina, zahvaljujući irvasima koji im služe kao izvor toplote, hrane i odeće. Svaka porodica ima posebnog irvasa koji nije opterećen radom i tretira se kao kućni ljubimac. Irvasi su ključni za preživljavanje Nenaca, obezbeđujući im materijal za domove, odeću, alat, i hranu, uključujući i cenjenu krv irvasa.
Život Nenaca je organizovan u mobilnim šatorima napravljenim od kostiju i kože irvasa, koji se mogu brzo sklopiti ili rastaviti. Ovi šatori pružaju odličnu toplotnu izolaciju, čak i na temperaturama daleko ispod nule. Neneci nemaju slobodne dane, osim jednom godišnje kada se zajednica okuplja na druženju.
Promene klime utiču na život Nenaca, naročito zbog topljenja snega na Arktiku, što zahteva prilagođavanje migracionih ruta. Irvasi se hrane lišajevima ispod debelog sloja snega, koristeći svoj oštar njuh za pronalazak hrane.
Takođe, Neneci provode duge periode u potpunom mraku, od novembra do januara, kada sunce ne izlazi u najsevernijim predelima. Deblji slojevi snega otežavaju irvasima pronalazak hrane, a plemenu malo olakšavaju baterijske lampe.
