Arheolozi su nedavno slučajno otkrili fosile džinovskog guštera u Švajcarskoj, pružajući prvi dokaz o njihovom postojanju na ovim prostorima pre 17 miliona godina. Ovaj revolucionarni nalaz dolazi iz Huenerbacha, reke u Ementalu u kantonu Bern, centralnoj Švajcarskoj, prema saopštenju Prirodnjačkog muzeja u Bazelu.
Dok je pregledao stotine fosilnih kostiju i zuba u muzejskoj paleontološkoj kolekciji kičmenjaka, paleontolog Bastijen Menekart primetio je dva nepotpuna zuba koji su privukli njegovu pažnju. U saradnji sa međunarodnim timom istraživača iz Poljske, Nemačke i Švajcarske, Menekart je uspeo da dokaže da se ovi zubi i njihova unutrašnjost podudaraju sa karakteristikama guštera. Ovi značajni nalazi su objavljeni u naučnom časopisu Swiss Journal of Geosciences.
Prema muzeju, fosilni zubi su među najstarijim dokazima o poznatom džinovskom gušteru Varanus iz Evrope, koji je živeo pre 17 miliona godina. Ovo otkriće pruža nova saznanja o životinjskom svetu drevne Švajcarske. Tokom tog perioda, klima u ovoj regiji bila je 5°C do 10°C toplija nego danas, pružajući idealno stanište za ove guštere.
Do sada, iako su postojali fosilni dokazi iz tog perioda, nikada nije pronađen nijedan dokaz o gušterima koji su poticali iz Švajcarske. Fosilizovani zubi predstavljaju neke od najstarijih dokaza o divovskom gušteru Varanus iz Evrope. Ranije poznati gušteri u Evropi živeli su u Grčkoj sve do pre oko milion godina.
Ovo otkriće otvara nova vrata za istraživače i paleontologe, pružajući im dragocene uvide u evoluciju guštera i promene u životnoj sredini tokom miliona godina. Nastavak istraživanja i proučavanja ovih fosila može otkriti još fascinantnih činjenica o drevnom svetu Švajcarske i evropskom biodiverzitetu.
