Gradski savet Pariza je u sredu usvojio dugo očekivani lokalni urbanistički plan nakon četiri godine intenzivnih diskusija i više od 50.000 javnih predloga.
Plan se zasniva na četiri stuba: prilagođavanje klimatskim promenama, povećanje broja javnih stanova, podrška lokalnom biznisu i očuvanje arhitektonske baštine Pariza.
„Izazov je osigurati da Pariz ostane grad u kojem želimo da živimo i narednih generacija“, rekla je socijalistička gradonačelnica Ana Idalgo, koja je dobila tople aplauze od svoje većine nakon glasanja.
Klimatski ciljevi i socijalni izazovi
U skladu sa Parizovim ciljevima klimatske akcije za period 2024-2030, PLU ima za cilj da doprinese širem naporu grada da postigne karbonsku neutralnost do 2050. godine dok se bavi i socijalnim izazovima.
Pariz, najgušće naseljen glavni grad Evrope, poslednjih godina beleži pad broja stanovnika. Prema studiji iz 2023. godine objavljenoj u The Lancet Planetary Health, Pariz takođe ima najveći rizik od smrti usled toplotnih talasa među evropskim prestonicama.
Proširenje zelenih površina
Jedna od ključnih inicijativa u okviru plana je stvaranje 300 hektara novih javnih zelenih površina. Trenutno Pariz nudi samo 8,6 kvadratnih metara zelenih površina po stanovniku, što je ispod preporuke Svetske zdravstvene organizacije od 10 kvadratnih metara.
Ovaj predlog naišao je na određeni skepticizam. David Alfand, član Gradskog saveta iz desničarske stranke Les Républicains, nazvao je plan „skoro smešnim“.
„Ko bi ozbiljno mogao da pronađe ekvivalent od 420 fudbalskih terena u Parizu?“, rekao je tokom jedne od diskusija.
Šarl-Antoan Depardon, jedan od ključnih arhitekata plana i savetnik zamenice gradonačelnice Lamije El Aaraje, priznao je da je obim izazova veliki.
„300 hektara je ambiciozno“, objasnio je, „ali već smo planirali 50 hektara u projektima na ulazima u grad, sa još 100 hektara u javnim prostorima, uključujući ulice koje ćemo pretvoriti u vrtove i školska dvorišta.“ Takođe je pomenuo transformaciju obala Sene. „Cilj je da ih pretvorimo u pravi park“, rekao je.
Takođe, grad planira da otključa trenutno nedostupne zelene prostore, kao što su veliki vrtovi koje poseduju verske institucije.
„Jedan od primera je park Val-de-Grâce u 5. okrugu – ogroman zeleni prostor koji je trenutno zatvoren za javnost, ali će biti ponovo otvoren zahvaljujući PLU“, rekao je Depardon.
Promena prioriteta u stambenom sektoru
Plan takođe ima za cilj da se bavi hitnom stambenom krizom u glavnom gradu. Do 2035. godine, grad planira da obezbedi 40% svojih stambenih kapaciteta kao javne stanove, pri čemu će 30% biti namenjeno socijalnim stanovima. Da bi se suzbila istorijska stambena nejednakost između istočnih i zapadnih delova grada, od investitora u „hipo-deficitnim zonama“ biće zahtevano da 50% novih građevinskih projekata bude posvećeno socijalnim stanovima.
Plan takođe daje prioritet stambenim zgradama u odnosu na kancelarijske prostore. U centralnom i zapadnom Parizu biće zabranjena izgradnja objekata samo za kancelarije, a novi projekti koji premašuju 5.000 kvadratnih metara biće obavezni da uključe najmanje 10% stambenog prostora.
„Ovo je ono što mi zovemo funkcionalnom raznovrsnošću“, objasnio je Depardon. „Sada će svaki renovirani poslovni prostor u Parizu morati da uključi i stambeni element.“
Ova promena je naišla na kritike opozicije, koja tvrdi da bi mogla da omete razvoj tržišta nekretnina i poveća cene. Žan-Baptist Olivije, član Gradskog saveta i potpredsednik desničarske grupe Changer Paris, opisao je politiku kao napad na privatnu svojinu, upozoravajući da bi mogla da smanji vrednost nekretnina i obeshrabri renovacije.
Borba protiv Airbnb-a
Kao deo napora da se ublaži nestašica stanova, plan uvodi strože regulative za kratkoročne iznajmljivače kao što je Airbnb.
„Ne samo da su stanovi postali oskudni, već se i zloupotrebljavaju“, rekao je Depardon. „Glavne rezidencije postaju sekundarne kuće ili turistički iznajmljeni prostori.“
On je naveo međunarodne modele kao što je Beč, gde javni stanovi čine skoro 60% ukupnog stambenog fonda.
„To je grad koji se stalno rangira kao jedno od najboljih mesta za život, jer stanovanje tamo nije problem“, objasnio je.
Od 2025. godine, novi iznajmljeni turistički prostori biće zabranjeni u ključnim okruzima, uključujući 1. do 11. okrug i Montmartre. Prioritizovanje javnih stanova, koji se ne mogu iznajmljivati na kratkoročne boravke, dodatno će ograničiti uticaj kratkoročnog iznajmljivanja na tržište stanova.
„Želimo da omogućimo transformaciju sa ambicioznim, ali realističnim pravilima“, rekao je Depardon. „Ovaj plan je veliki korak napred, i radujemo se da vidimo njegove rezultate u narednim decenijama.“
