Broj odbijenih tražilaca azila koji su napustili Švajcarsku prošle godine značajno je porastao, a to nije samo zbog opšteg povećanja broja zahteva za azilom, saopštile su migracione vlasti.
Svi koji na kraju postupka za azil ne dobiju pozitivnu odluku niti status privremenog prijema moraju dobrovoljno napustiti zemlju ili biti prisiljeni na to.
Reto Kormann iz Švajcarskog Državnog Sekretarijata za Migracije (SEM) navodi da se politika „povratka“ uglavnom odnosi na ljude iz zemalja iz kojih dolazi veliki broj zahteva za azilom, ali gde je perspektiva dobijanja azila u Švajcarskoj veoma niska.
„Tu spada, na primer, Alžir, iz kojeg smo prošle godine uspeli da repatriramo skoro 500 ljudi koji su bili odbijeni,“ rekao je Kormann za švajcarski javni radio, SRF, u utorak. Turska i Gruzija takođe su na čelu liste, dodao je Kormann.
Razvoj kroz godine
Posebno su pogođeni tražioci azila iz Magreba, uglavnom mladići koji su pobegli iz ekonomskih razloga. Njihove šanse za dobijanje azila su marginalne, zbog čega je SEM posebno ponosan na svoju saradnju sa Alžirom. Godine napora da se postigne migracioni sporazum bile su preduslov za takvu saradnju.
„Potrebno je izgraditi poverenje,“ rekao je Kormann. „To podrazumeva ne samo održavanje dijaloga sa ovim zemljama, već i potpisivanje sporazuma o migraciji i povratku i partnerstava.“ Saradnja u povratku se institucionalizuje i zatim razvija tokom vremena, što znači godine kontinuiranog poverenja i ažuriranja rada. Zahvaljujući ovome, prvi put su bili mogući specijalni letovi za deportaciju u Alžir.
Povećanje broja zahteva
Pored bolje saradnje sa zemljama porekla, povećani povraci su takođe rezultat znatno većeg broja zahteva za azilom (koji je porastao za oko 30%), od kojih su neki odlučeni veoma brzo. Uprkos većem broju povrataka, zaostatak nije očišćen: otprilike isti broj ljudi čeka na povratak kao i pre godinu dana.
Statistika SEM-a o repatrijaciji takođe pokazuje nešto drugo: Švajcarska i dalje u velikoj meri koristi od Dublinskog sistema koji reguliše evropski azil. U 2023. godini, prebacila je tri puta više tražilaca azila u druge dublinske države nego što je morala da primi. To je uprkos činjenici da Italija – važna susedna zemlja u pitanjima migracija – trenutno ne prihvata dublinske povratke.
