Novi naučni rad predvođen profesorom Robertom Olševskim sa Tehnološkog univerziteta u Varšavi daje uvid u način na koji bi se Mars mogao prilagoditi za rast biljaka kroz efekat staklene bašte. Istraživanje se fokusira na uslove koji bi omogućili dovoljno visoku temperaturu za vegetaciju, što bi mogao biti ključni korak ka teraformiranju Crvene planete.
Kako bi staklena bašta funkcionisala na Marsu?
Efekat staklene bašte se, na Zemlji, odnosi na zadržavanje toplote zbog gasova poput CO₂, a ovaj princip bi se mogao primeniti i na Marsu. Olševski i njegov tim proučavaju kako bi povećanje nivoa ugljen-dioksida na Marsu, kao i veštačko zagrevanje, moglo da doprinese podizanju temperature, čime bi se stvorili uslovi pogodni za rast biljaka.
Istraživanje je pokazalo da se najpogodniji uslovi za vegetaciju prvo mogu postići u regionu Hellas Basin, velikom basenu na južnoj hemisferi Marsa. Ovaj region ima nisku nadmorsku visinu i tokom leta doživljava relativno tople temperature, što bi omogućilo prvu vegetacionu sezonu na Marsu.
Simulacije i budući uslovi za rast drveća
Tim je analizirao podatke koje je sonda Viking prikupila 1970-ih i modelovao kako bi efekat staklene bašte mogao delovati na temperaturu, pritisak, razmenu toplote s podlogom i atmosferske procese. Na Marsu bi za održavanje temperature potrebne za vegetaciju bilo potrebno značajno povećanje CO₂ i stvaranje uslova koji smanjuju dnevne temperaturne fluktuacije.
Olševski ističe da bi za rast drveća bila potrebna sezona od najmanje 110 marsovskih dana (solova) sa stabilnim temperaturama. Iako trenutna atmosfera Marsa ne podržava život zbog niskih temperatura i nedostatka kiseonika, istraživači predlažu model staklenika sa niskim pritiskom kao način da se stvore veštački uslovi za rast biljaka.
Marsova južna leta i potencijal vegetacije
Jedan od izazova je i Marsova velika orbitalna ekscentričnost, zbog koje se klima razlikuje između hemisfera. Leti, kada je Mars najbliži Suncu, južna hemisfera doživljava duže i toplije letnje periode, što ju čini pogodnijom za prve eksperimente s rastom drveća.
Iako je istraživanje još u ranoj fazi, nalazi Olševskog i njegovog tima predstavljaju važan korak ka mogućnosti teraformiranja Marsa i otvaraju vrata za dalja istraživanja o tome kako bi biljke i drveće mogle da rastu u uslovima tako različitim od onih na Zemlji.
