Procenat švajcarskih studenata diplomiranih na univerzitetima koji su studirali ili završili praksu u inostranstvu je 15,7%.
Cilj postavljen nacionalnom strategijom Švajcarske konfederacije i kantona i ciljevima Bolonjskog procesa je 20%. Samo jedan od devet švajcarskih univerziteta uspeo je da dostigne ovaj prag, prema prvom indeksu internacionalizacije švajcarskih univerziteta koji je u četvrtak objavila Movetia, nacionalna agencija za promociju razmene i mobilnosti u obrazovnom sistemu.
Rangiranje švajcarskih studenata je nezavisno od vrste univerziteta i ne zavisi od veličine ili starosti institucije, niti od regiona jezika u pitanju, napominje Movetia. To pokazuje da bi sve vrste institucija, u svim jezičkim regionima, mogle postići veće stope međunarodne mobilnosti.
Od 2014. godine Švajcarska nije članica evropskog programa Erazmus+ koji omogućava međunarodnu saradnju u obrazovanju. Uspostavljen je alternativni švajcarski program, ali je restriktivniji. Konkretno, umesto da budu deo multilateralnog programa, švajcarske institucije moraju da zaključe bilateralna partnerstva sa svojim evropskim kolegama, određujući kvote razmene. Ovaj sistem nije tako zgodan jer se moraju uspostaviti posebno finansiranje i paralelna administracija da bi razmene studenata funkcionisale.
Studenti i šira švajcarska akademska zajednica već dugo pozivaju Švajcarsku da povrati puno članstvo u Erazmus+.
