Evropska unija suočava se sa ozbiljnim izazovima u očuvanju svojih vodenih resursa, jer samo 37 procenata evropskih površinskih voda ispunjava kriterijume za „dobro“ ili „visoko“ ekološko stanje, upozorava Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) u najnovijem izveštaju. Ovaj alarmantni podatak dolazi u trenutku kada su klimatske promene, degradacija staništa, prekomerna upotreba sveže vode i zagađenje ujedinjeni u pretnji evropskoj vodnoj sigurnosti.
Leena Yla-Mononen, izvršna direktorka EEA, istakla je da se evropske vode suočavaju sa neviđenim izazovima. „Zdravlje evropskih voda nije na zadovoljavajućem nivou. Naša vodena tela su pod velikim pritiskom, a to ugrožava sigurnost snabdevanja vodom u Evropi,“ izjavila je Yla-Mononen.
Zagađenje i klimatske promene kao glavni krivci
Evropske vode suočavaju se sa nizom pretnji, uključujući zagađenje iz industrijskih i poljoprivrednih izvora, kao i negativan uticaj klimatskih promena. Zagađenje vazduha, poput emisija iz sagorevanja uglja i automobila, zajedno sa otpadom iz poljoprivrede, značajno utiče na kvalitet vode. Zagađivači poput hemijskih nutrijenata, mikroplastike i PFAS, opasnih po zdravlje, često prelaze dozvoljene granice.
Izveštaj takođe upozorava da je prekomerna upotreba sveže vode dodatno opterećuje vodne resurse Evrope. Posebno su ugroženi reke, jezera i obalne vode, koje se, usled suša i ekstremnih vremenskih uslova, suočavaju sa ozbiljnim deficitima u količinama vode.
Loši rezultati za površinske vode, bolji za podzemne
Samo 29 procenata evropskih površinskih voda dostiglo je „dobar“ hemijski status u periodu od 2015. do 2021. godine. Ovaj podatak dodatno ilustruje dubinu problema sa kojima se Evropa suočava. Međutim, podzemne vode, koje su ključni izvor pijaće vode za kontinent, beleže bolje rezultate – 77 procenata podzemnih voda ocenjene su kao hemijski „dobre“.
„Podzemne vode su, u poređenju sa površinskim, u boljem stanju, ali to ne znači da možemo biti opušteni. Svaka prekomerna upotreba ili zagađenje može imati dugotrajne posledice po našu vodu za piće,“ naglašava izveštaj.
Potrebne hitne mere i promene u poljoprivredi
Evropska agencija za životnu sredinu apeluje na sve zemlje članice da pojačaju napore u zaštiti i očuvanju svojih vodenih resursa. U izveštaju se posebno poziva na prepolovljenje upotrebe pesticida do 2030. godine, kao i na podsticanje prelaska na održive metode u poljoprivredi.
„Evropska poljoprivreda mora da se okrene ka održivijim praksama, poput organske i agroekološke poljoprivrede. Potrebni su podsticaji za promene, ali i prilagođavanje naših prehrambenih navika,“ stoji u izveštaju.
Klimatske promene i budućnost evropskih voda
Klimatske promene nastavljaju da pogoršavaju stanje evropskih vodenih resursa, uzrokujući sve češće suše, poplave i ekstremne vremenske događaje. Ove promene naročito pogađaju reke, jezera i obalne vode, a stručnjaci upozoravaju da će pritisak na evropske vodne resurse samo rasti ukoliko se hitno ne preduzmu adekvatne mere.
„Moramo udvostručiti napore kako bismo obnovili zdravlje naših reka, jezera i obalnih voda, i osigurali da budu dostupni i sigurni za buduće generacije,“ zaključuje Yla-Mononen.
Zaključak
Dok Evropa pokušava da se nosi sa izazovima koje donose klimatske promene, zagađenje i prekomerna upotreba resursa, očuvanje vodenih ekosistema postaje jedan od ključnih prioriteta. Hitne mere, kao i promena pristupa u poljoprivredi i potrošnji vode, neophodne su kako bi evropske vode opstale i nastavile da budu vitalan resurs za sve građane.
