Nakon snažnog rasta tokom prethodnih meseci, zlato je prošlo kroz kratkoročnu korekciju, pod uticajem jačeg američkog dolara, visokih prinosa na američke državne obveznice i očekivanja da bi kamatne stope mogle ostati povišene duži vremenski period. Ipak, cena se i dalje zadržava blizu istorijski visokih nivoa, dok interesovanje za zlato ne slabi – ono menja svoj oblik.
Globalno tržište pokazuje jasan pomak: dok je kupovina zlatnog nakita pod pritiskom zbog visokih cena, investiciona tražnja i kupovine centralnih banaka ostaju snažne. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, ukupna tražnja za zlatom u prvom kvartalu 2026. godine, uključujući OTC (vanberzanske) transakcije, dostigla je 1.231 tonu, što predstavlja rast od 2% u odnosu na isti period prethodne godine. Zbog visoke cene zlata, vrednost ove tražnje porasla je za 74%, dostigavši rekordnih 193 milijarde američkih dolara. Najsnažniji rast zabeležen je kod poluga i zlatnika, gde je tražnja dostigla 474 tone – povećanje od 42% na godišnjem nivou.
Istovremeno, tražnja za nakitom kreće se u suprotnom smeru. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, obim kupovine zlatnog nakita pao je za 23% na godišnjem nivou u prvom kvartalu, iako je vrednost kupovina porasla za 31%. To znači da potrošači i dalje troše na zlatni nakit, ali kupuju manje količine ili lakše komade. Visoka cena ne umanjuje interesovanje za zlato, već menja razlog njegove kupovine – od emocionalnog i dekorativnog ka praktičnijem pristupu usmerenom na investicije.
Ova promena značajna je i za tržišta poput Srbije, gde je zlato tradicionalno prisutno i kao nakit i kao sredstvo očuvanja vrednosti. Kada su cene visoke, kupovina nakita se lakše odlaže, dok se investiciono zlato posmatra kroz drugačiju logiku – jasan sadržaj plemenitog metala, likvidnost i mogućnost otkupa.
Lokalni kontekst u Srbiji dodatno potvrđuje ovaj trend. Prema podacima Narodne banke Srbije, zlatne rezerve zemlje dostigle su rekordnu količinu od skoro 54 tone krajem aprila i vredele su oko 6,9 milijardi evra, što predstavlja 24,4% bruto deviznih rezervi. Samo tokom aprila, Narodna banka Srbije povećala je svoje zlatne rezerve za 225,8 kg kupovinom 18 zlatnih poluga na domaćem tržištu od kompanije Srbija Ziđin Koper. Od početka 2026. godine, zlatne rezerve Srbije povećane su za približno 1,5 tona.
Time se Srbija svrstava u širi međunarodni trend. Centralne banke širom sveta nastavljaju da povećavaju udeo zlata u svojim rezervama kao zaštitu od geopolitičkih rizika, valutne neizvesnosti i zavisnosti od strane imovine. U prvom kvartalu 2026. godine centralne banke neto su kupile 244 tone zlata, što je 3% više nego godinu dana ranije.
„Kratkoročna korekcija cene ne menja širu sliku. Visoke cene prirodno ograničavaju kupovinu nakita, jer je ta odluka često emotivna i može da se odloži. Kod investicionog zlata logika je drugačija – ljudi traže imovinu koja čuva vrednost i može se unovčiti kada je potrebno. Zato i dalje beležimo snažnu globalnu tražnju za polugama i zlatnicima, dok centralne banke, uključujući i one u regionu, nastavljaju da povećavaju svoje rezerve“, komentarisao je Georgi Hristov, direktor „Tavex zlato&srebro“.
Zlato se sve manje posmatra kao nakit ili luksuzni proizvod, a sve više kao rezervna aktiva. U okruženju inflatornih pritisaka, geopolitičke neizvesnosti i visokih kamatnih stopa, ono se sve češće doživljava kao čuvar vrednosti – kako među domaćinstvima, tako i među institucijama.
