Poljoprivreda Srbije ove godine pretrpela je teške gubitke usled nepovoljnih vremenskih uslova, uključujući sušu, mrazeve i grad, što je dovelo do prepolovljenja očekivane bruto dodate vrednosti (BDV) u ovom sektoru. Prema prvim procenama, prošlogodišnja poljoprivredna proizvodnja, vredna oko četiri milijarde evra, sada je daleko ispod očekivanja, upozoravaju stručnjaci.
Šteta premašila prvobitne procene
Agroekonomista Milan Prostran izjavio je da su prvi izveštaji o šteti, koji su procenjeni na oko 500 miliona evra, bili optimistični. „Godina je bila izuzetno loša, gotovo nijedna poljoprivredna kultura nije prošla bez gubitaka. Čak ni plastenici nisu bili pošteđeni,“ rekao je Prostran. Na proizvodnji kukuruza, jednog od ključnih useva, gubitak iznosi više od 300 miliona dolara, pri čemu je više od 30% roda uništeno, a suša je odigrala ključnu ulogu u tom gubitku.
Manjak sistema za navodnjavanje dodatno otežava borbu protiv suše
Jedan od ključnih problema u borbi protiv suše jeste smanjenje površine zemljišta pod sistemima za navodnjavanje. Dok je krajem devedesetih Srbija imala 145.000 hektara pod ovim sistemima, danas ta površina iznosi svega 50.000 hektara, što dodatno otežava situaciju i povećava ranjivost poljoprivrede na sušu.
Jesenja setva pod znakom pitanja zbog suše
Prostran je upozorio da je precizno popisivanje štete neophodno kako bi se moglo adekvatno reagovati i proceniti šta može da se izveze, a šta zadrži za domaće potrebe. Izrazio je zabrinutost za predstojeću jesenju setvu ukoliko suša i dalje bude dominirala i ako ne bude kiše u skorijem periodu.
Poljoprivredna katastrofa usled suše bez presedana
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Miroslav Malešević, izjavio je da u više od 50 godina rada nije doživeo ovako tešku godinu. Prinosi kukuruza, prema njegovim rečima, prepolovljeni su na svega tri do tri i po tone po hektaru, dok je prosečan prinos u normalnim godinama bio sedam tona. Suša je drastično uticala na ove rezultate, dok je jedino suncokret donekle opstao, ali i on nije bio pošteđen štetnog uticaja suše.
Veliki gubici u voćarstvu zbog suše
Profesor Zoran Keserović procenjuje da je voćarstvo ove godine pretrpelo gubitak od oko 300.000 tona voća, što iznosi oko 210 miliona evra direktne štete. Dodao je da indirektna šteta može biti još veća sledeće godine zbog nedostatka vode usled suše, što će negativno uticati na formiranje pupoljaka za budući rod.
Minimalan uticaj suše na BDP zemlje
Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta izjavio je da, iako je poljoprivreda pretrpela ogromne gubitke zbog suše, njen udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije je relativno mali, zbog čega će njen uticaj na ukupni ekonomski rast zemlje biti ograničen.
Ova godina je, međutim, naglasila potrebu za boljim upravljanjem vodnim resursima i dugoročnim merama prilagođavanja klimatskim promenama, kako bi se smanjili budući rizici za srpsku poljoprivredu i sprečile ovakve katastrofalne posledice suše.
