Prema nedavnom istraživanju, svaki treći švajcarski poslovni subjekt priznaje davanje mita u inostranstvu, pri čemu više od polovine njih suočava se sa zahtevima za nezvaničnim plaćanjima u svojim stranim poslovnim poduhvatima. Studija pokazuje da su takvi mito davanja još češća nego pre deset godina.
I pored povećanih mera protiv korupcije, nezakonita praksa neformalnih plaćanja ili „poklona“ u poslovanju u inostranstvu ostaje široko rasprostranjena, saopštila je Transparency International Switzerland u saopštenju za medije u sredu. Ovo otkriće rezultat je zajedničkog istraživanja Univerziteta primenjenih nauka u Kantonu Graubiünden i Transparency International Switzerland.
Onlajn anketa sprovedena među 539 švajcarskih kompanija koje posluju u inostranstvu, obuhvatala je različite veličine i sektore, otkrila je da 52% kompanija suočava sa zahtevima za nezvaničnim plaćanjima. Od ovih, 63% priznaje da vrši takva plaćanja, prema istraživanju.
Prosečno se 5.6% prometa u zemlji u pitanju troši na skrivena plaćanja. Ovaj fenomen pogađa kako male i srednje preduzeće, tako i multinacionalne kompanije. Kompanije sa proizvodnim pogonima, zajedničkim preduzećima ili investicijama pokazuju veću volju za plaćanjem.
Korupcija je rasprostranjena i u javnom i privatnom sektoru. Više od 70% kompanija izjavilo je da se očekivalo davanje mita prilikom dodele ugovora od strane drugih kompanija, dok je 60% to spomenulo u vezi sa javnim ugovorima. Ova „očekivanja“ ponekad dolaze od strane policije ili carinskih službi.
Okvirno jedna četvrtina ispitanika izvestila je da su izgubili javni ili privatni ugovor od konkurenta percipiranog kao korumpiran u poslednje dve godine. Ovo je posebno vidljivo u Italiji, Kini, Rusiji i Nemačkoj.
Skoro jedna od sedam kompanija iz ankete odustala je od ulaska na neko tržište zbog rizika od korupcije. Rusija, Iran, Belorusija i Ukrajina najčešće su pominjane u tom kontekstu. Dodatno, 12% ispitanika je napustilo neko tržište u poslednjih pet godina iz istog razloga, a najčešće su pominjane Rusija, Iran, Azerbejdžan, Angola i Kina.
Do početka 2000-ih, mito nije imalo ozbiljne posledice za kompanije sa sedištem u Švajcarskoj: čak su se smatrala neophodnim za određena strana tržišta i mogla su se odbiti od poreza. Međutim, u poslednjih 20 godina paradigm i pravni okvir su se promenili.
Kao rezultat toga, uvedene su strategije prevencije, poput pismene dokumentacije svih poslovnih transakcija. Kompanije takođe mogu primeniti disciplinske ili pravne mere, ili nametnuti ugovorne obaveze trećim stranama.
Ipak, istraživanje je pokazalo trend ka sve više koruptivnih prestupa. Autori objašnjavaju da se to može delimično pripisati novoj metodologiji u poređenju sa prethodnim ispitivanjima.
Još uvek postoje praznine u prevenciji: gotovo svaka četvrta kompanija nema osnovne mere, poput obavezujućih smernica ili provere od strane ovlašćenih trećih strana. Polovina kompanija nema ni programe obuke za zaposlene ni nezavisni kancelariju za dojave.
Prema autorima studije, krivično gonjenje kompanija koje krše zakon je retko. U poslednjih 20 godina, samo 11 švajcarskih kompanija osuđeno je zbog nepreduzimanja ozbiljnih krivičnih dela.
