Najveća svetska konferencija o zaštiti prirode otvorena je u Kolumbiji u ponedeljak. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš, pozvao je na hitnu akciju i ulaganje u Globalni fond za okvir biodiverziteta (GBFF), uspostavljen prošle godine. On je apelovao na zemlje da povećaju obaveze i mobilizuju javne i privatne fondove za rešavanje problema gubitka biodiverziteta.
Najveća svetska konferencija o zaštiti prirode počela je u Kolumbiji u ponedeljak, a generalni sekretar Ujedinjenih nacija pozvao je zemlje da „pretvore reči u dela“ i povećaju sredstva namenjena za rešavanje gubitka biodiverziteta.
Uoči zvaničnog početka konferencije, Antonio Gutereš je pozvao na „značajna ulaganja“ u Globalni fond za okvir biodiverziteta (GBFF), koji je stvoren prošle godine, kao i na „obaveze da se mobilizuju drugi izvori javnih i privatnih sredstava.“
„Oni koji ostvaruju profit od prirode moraju doprineti njenoj zaštiti i obnovi,“ rekao je Antonio Gutereš u video poruci upućenoj delegatima okupljenim u zapadnom gradu Kali, gde su vlasti bile u stanju visoke pripravnosti nakon pretnji od strane gerilske grupe.
GBFF je stvoren prošle godine kako bi pomogao zemljama da postignu ciljeve tzv. Kunming-Montrealskog okvira za biodiverzitet (GBF), usvojenog u Kanadi 2022. godine, sa 23 cilja za „zaustavljanje i preokretanje“ gubitka prirode do 2030. godine.
Do sada su zemlje obećale oko 250 miliona dolara za ovaj fond, prema podacima nadzornih agencija.
Fond je deo šireg dogovora postignutog u Montrealu pre dve godine, prema kojem bi zemlje trebalo da mobilizuju najmanje 200 milijardi dolara godišnje do 2030. godine za biodiverzitet, uključujući 20 milijardi dolara godišnje do 2025. godine iz bogatih zemalja kako bi pomogle zemljama u razvoju.
Gutereš je istakao da uništavanje prirode povećava sukobe, glad i bolesti, podstiče siromaštvo i negativno utiče na ekonomski rast.
„Kolaps usluga prirode – poput oprašivanja i čiste vode – doveo bi do gubitka triliona dolara godišnje u globalnoj ekonomiji, pri čemu bi najsiromašniji bili najviše pogođeni,“ rekao je.
‘Miran suživot sa prirodom’ Oko 12.000 delegata iz gotovo 200 zemalja, uključujući 140 ministara i desetak šefova država, očekuje se na 16. Konferenciji strana (COP16) Konvencije UN o biološkoj raznovrsnosti (CBD), koja će trajati do 1. novembra.
Konferencija pod nazivom „Miran suživot sa prirodom“ ima hitan zadatak da osmisli mehanizme za praćenje i finansiranje kako bi se osiguralo da se 23 cilja UN postignu.
Međutim, pobunjenička grupa EMC iz Kolumbije, koja je odvojena frakcija od FARC gerilske vojske koja se raspustila 2017. godine, bacila je senku na događaj upozorivši strane delegacije da ne dolaze i rekavši da će konferencija „doživeti neuspeh.“
Pretnja je usledila nakon što su borci EMC-a bili meta vojne racije u jugozapadnom regionu Kauka, gde je grupa optužena za trgovinu drogom i ilegalno rudarenje.
Kali je najbliži veliki grad teritoriji pod kontrolom EMC-a, koji vodi teške pregovore o miru sa vladom.
Kolumbijski predsednik Gustavo Petro takođe se obratio na ceremonijalnom događaju u nedelju, dva dana nakon što je rekao da je „nervozan“ zbog bezbednosti.
Gradonačelnik Kalija, Alejandro Eder, insistirao je, međutim, da vlasti imaju situaciju pod kontrolom.
„Radimo od februara na obezbeđivanju grada Kalija,“ rekao je. „Imamo više od 10.000 policajaca, a imamo i odrede kolumbijskih oružanih snaga koji obezbeđuju ceo perimetar grada.“
‘Priroda nije resurs’ Delegati imaju težak zadatak, s obzirom na to da preostaje samo pet godina da se postigne cilj zaštite 30 odsto kopnenih i morskih područja do 2030. godine.
Svetski poznata britanska primatološkinja Džejn Gudol upozorila je uoči samita da ima malo vremena za preokret trenda opadanja.
„Vreme za reči i lažna obećanja je prošlo ako želimo da spasimo planetu,“ rekla je Gudol za AFP ove nedelje.
Prema Međunarodnoj uniji za zaštitu prirode (IUCN), koja vodi crvenu listu ugroženih životinja i biljaka, više od četvrtine procenjenih vrsta – oko milion u ukupnom broju – suočeno je sa izumiranjem.
Kolumbijska ministarka za zaštitu životne sredine, Susana Muhamad, preuzimajući predsedavanje COP-om, izjavila je da cilj „mir sa prirodom podrazumeva konceptualnu promenu vrednosti.“
„Priroda nije resurs. Priroda je vlakno života koje omogućava naše postojanje,“ rekla je.
Kolumbija, domaćin konferencije, jedna je od najbiodiverzitetnijih zemalja na svetu, a Petro, njen prvi levičarski predsednik u modernoj istoriji, stavio je zaštitu životne sredine kao prioritet.
Međutim, zemlja se i dalje bori da se oslobodi šest decenija oružanih sukoba koji uključuju levičarske gerile kao što je EMC, desničarske paravojne snage, narko bande i državu.
