Nova studija upozorava da bi skoro tri od četiri osobe na planeti mogle da dožive ubrzan porast ekstremnih vremenskih prilika u naredne dve decenije, ako se emisije gasova koji doprinose globalnom zagrevanju nastave sadašnjim tempom. To bi značilo da će oko 5,6 milijardi ljudi biti izloženo sve ekstremnijim toplotnim talasima i padavinama, posebno u tropskim i suptropskim oblastima.
Ugrožene zemlje sa niskim prihodima
Većina ovih regiona, koji bi mogli da se suoče s najbržim promenama, uključuje zemlje sa niskim prihodima koje su već sada izuzetno ranjive na ekstremne vremenske uslove. Studija, koju je vodio norveški institut za istraživanje klime CICERO u saradnji s Univerzitetom u Redingu, naglašava da bi mnoge od ovih promena bile neizbežne, čak i uz značajno smanjenje emisija.
Ukoliko se emisije fosilnih goriva nastave bez većih promena, očekuje se da će tropske oblasti doživeti najintenzivnije kombinovane promene ekstremnih temperatura i padavina, uz dominaciju toplotnih talasa.
Najbolji scenario: Smanjenje emisija
Studija nudi i scenario u kojem svet uspeva da značajno smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte. U tom slučaju, ekstremne vremenske prilike pogađale bi oko 20% globalne populacije, ili oko 1,5 milijardi ljudi. Iako bi to značilo manju izloženost većini stanovništva, posledice bi i dalje bile ozbiljne, posebno u regionima kao što su Arapsko poluostrvo i južna Azija.
Brze promene u različitim delovima sveta
Simulacije klimatskih modela pokazale su da su tropska i suptropska područja posebno ugrožena. Južna i istočna Azija, kao i ekvatorijalna Afrika, suočavaju se s rastućim rizikom od ekstremnih padavina, dok su temperaturni ekstremi izraženiji širom sveta. Ove promene posebno ugrožavaju zemlje koje nemaju dovoljno resursa da se efikasno nose sa sve češćim katastrofama, poput toplotnih talasa ili poplava.
Pripreme za neizbežno
Naučnici upozoravaju da, iako je borba protiv klimatskih promena ključna, globalna zajednica mora početi da se priprema na nove uslove. Klimatske promene su već tu, i sa sobom donose česte ekstremne događaje, poput poplava koje trenutno pogađaju centralnu i istočnu Evropu.
Ukoliko se ne preduzmu ambiciozniji koraci u smanjenju emisija, svet bi se mogao suočiti sa sve većim brojem smrtnih ishoda usled klimatskih katastrofa, posebno u najsiromašnijim delovima sveta. Naučni nalazi naglašavaju potrebu za brzim prilagođavanjem kako bi se smanjili uticaji i zaštitilo stanovništvo od najgorih scenarija.
Zaključak
Kako bi se smanjile negativne posledice klimatskih promena, potrebne su hitne akcije na globalnom nivou, uključujući smanjenje emisija i prilagođavanje novim klimatskim uslovima. Budućnost sveta zavisi od današnjih odluka, a vreme za delovanje ističe.
