Od svog lansiranja 1977. godine, Voyager 1 neumorno istražuje međuzvezdani prostor, postavši najudaljeniji ljudskom rukom napravljeni objekat od Zemlje. Ipak, krajem 2023. godine, ovaj pionir svemirskih istraživanja suočio se s komunikacijskim problemima koji su ugrozili njegovu sposobnost slanja vrednih naučnih podataka na Zemlju. Međutim, novi razvoj događaja pruža nadu da bi Voyager 1 mogao biti „popravljen“, uprkos svojoj ogromnoj udaljenosti od preko 24 milijarde kilometara.
Koren problema leži u podsistemu podataka o letu (FDS), ključnom kompjuteru letjelice zaduženom za organizaciju i slanje naučnih i inženjerskih podataka na Zemlju. Otkako su podaci postali nerazumljivi, tim NASA-inih inženjera dao je sve od sebe da riješi zagonetku i obnovi komunikaciju.
Početkom marta 2024. godine, inženjeri su primetili obećavajući trag u obliku novog obrasca podataka, koji se razlikovao od uobičajene „gomile znakova“ koje su primili. Ovaj novi signal sadržavao je kompletno očitanje memorije FDS-a, pružajući ključne dijagnostičke informacije.
Nakon detaljne analize, tim je uspeo dekodirati signal, što je otvorilo put ka pronalaženju rešenja. Naredba „poke“, poslata 1. marta, bila je pokušaj da se podstakne FDS na isprobavanje različitih sekvenci u svom softverskom paketu, zaobiđući oštećeni deo.
Sada, kada su podaci dekodirani i očitanje memorije dostupno, tim analizira i koristi ove informacije za kreiranje zaobilaznog rešenja. Ovaj proces može potrajati, ali činjenica da su inženjeri uspeli dobiti konkretne informacije iz same letjelice daje nadu da Voyager 1 još nije rekao svoju poslednju reč.
Voyagerova saga nije samo priča o tehnološkom čudu, već i o ljudskom duhu i nepokolebljivoj želji za istraživanjem nepoznatog. Bez obzira na ishod, Voyager 1 već je ostvario istorijski uspeh, šaljući podatke iz dubina svemira i inspirišući generacije istraživača, naučnika i običnih ljudi sanjara.
