Grenland se brzo topi i gubi prosečno oko 30 miliona tona plutajućeg leda za samo jedan sat, navodi se u naučnom časopisu „Nature“, upozoravajući da se otapanje dešava brže nego što se ranije smatralo.
Proces otapanja, pod uticajem klimatskih promena, odvija se značajno brže nego što su naučnici pretpostavljali, prema najnovijem istraživanju danskog Ministarstva za klimu i energiju.
Gubitak leda, smanjenje, pucanje i rasparčavanje glečera uzelo je toliko maha da Grenland, najveće ostrvo na svetu sa površinom većom od dva miliona kvadratnih kilometara, polako gubi svoju gravitacionu moć.
Vilijam Kolgan, član istraživačkog tima, ističe da Grenland, svojom ogromnom masom, privlači i zadržava velike količine vode blizu svojih obala. Zajedno sa otopljenom vodom, zbog konstantnog smanjenja mase ostrva, voda sve brže otiče u druge delove Atlantskog okeana.
Iako ova količina vode za sada ne povećava nivoe vodenih površina na planeti, njen odliv negativno utiče na cirkulaciju vodenih struja i raspodelu temperature, što dodatno doprinosi izraženijim klimatskim promenama.
Otopljeni led i glečeri iz Grenlanda doprinose i kiselostima okeana širom sveta, jer se voda, zajedno sa rastvorenim ugljen-dioksidom, sliva u svetska mora i okeane.
Vilijam Kolgan naglašava ozbiljnost problema otapanja leda sa Grenlanda i ukazuje da, ako se uzme u obzir ne samo topljenje leda oko obala ostrva, već i ceo ledeni pokrivač, kao i deo ostrva koji je pod vodom, količina izgubljenog leda verovatno dostiže oko 10.000 tona u sekundi.
Ugljen-dioksid takođe dospeva iz atmosfere direktno u vodene površine. Tokom 2022. godine, globalna emisija ovog gasa dostigla je 37,15 milijardi tona, a naučnici predviđaju da će emisija ugljen-dioksida u svetu porasti za dodatnih 1,1% tokom 2023. godine.
[…] Červeni, koji izveštava o klimatskim i vremenskim ekstremima za Svetsku meteorološku organizaciju, rekao je da je potvrda usledila […]