U novom svitanju multikulturalnosti, Frankfurt se istakao kao prvi nemački grad koji je odlučio da ulice okiti u čast ramazana, pridružujući se tako globalnoj tradiciji proslave ovog svetog muslimanskog meseca. Ova pionirska inicijativa nije samo postavila Frankfurt na mapu gradova koji promovišu raznolikost i inkluzivnost, već je otvorila put i za Keln, koji će slediti ovaj primer.
Od 10. marta do 9. aprila, ulice Frankfurta zasjale su prazničnom rasvetom, podsećajući na onu koju Nemci tradicionalno vide tokom Božića i novogodišnjih praznika. Grosse Bockenheimer Strasse, poznatija kao “Fressgass” ili “uličica hrane”, obasjana je natpisima “Sretan ramazan” i svetlećim ukrasima, šaljući poruku dobrodošlice i zajedništva.
Prošlogodišnji pokušaji dekoracije su nailazili na prepreke od strane nekih službenika, ali je Stranka zelenih u Frankfurtu uspela da ovu ideju sprovede u delo. Ovaj gest ukrašavanja grada za ramazan poslat je kao snažan signal muslimanima, pokazujući poštovanje i vrednovanje islamske vere u Frankfurtu.
Gradonačelnica Frankfurta, Nargess Eskandari-Grunberg, iz Zelenih, istakla je da su ove svetlosti simboli zajedništva koji se bore protiv izolacije, diskriminacije, antimuslimanskog rasizma, ali i antisemitizma. Takav pristup ne samo da promoviše toleranciju i razumevanje među različitim kulturama, već i jača društvenu koheziju u samom srcu Evrope.
Dok je u Frankfurtu za rasvetu bilo potrebno prikupiti do 100.000 eura, što su snosili poreski obveznici, Keln se okrenuo donacijama za finansiranje svojih svetlećih dekoracija. “Ramazanski projekat” u Kelnu, realizovan u saradnji sa kompanijom RheinEnergie, podržale su razne organizacije i preduzeća, uključujući stomatologe, prodavnice mobilnih telefona, zlatare, ćevabdžinice, te Međunarodnu islamsku fondaciju.
Ovaj čin ukrašavanja gradova za ramazan u Nemačkoj nije samo korak napred u priznavanju i poštovanju različitosti, već i snažna poruka o važnosti inkluzije, tolerancije i međusobnog poštovanja u današnjem sve povezanijem svijetu. Frankfurt i Keln postavljaju primer kako gradovi mogu biti svetionici svetlosti, ne samo u doslovnom smislu, već i u promociji vrednosti koje nas sve ujedinjuju.