Karantin tokom pandemije COVID-19 imao je značajan uticaj na mozgove tinejdžera, ukazuju naučnici. Studija je otkrila da su tinejdžeri koji su proveli vreme u karantinu iskusili ubrzan proces poznat kao kortikalno starenje, koji se prirodno dešava tokom prelaza iz detinjstva u adolescenciju. Međutim, kod onih koji su bili u karantinu, ovaj proces je bio daleko napredniji, što se može povezati sa povećanim nivoima stresa i anksioznosti.
Kortikalno starenje može ukazivati na povećani rizik od mentalnih poremećaja kasnije u životu, a istraživanje je pokazalo da su devojčice bile podložnije ovom ubrzanom starenju mozga. Mozak tinejdžerki, koje su bile u karantinu, „ostarila“ je za oko četiri godine, dok je kod dečaka, koji su takođe proveli vreme u karantinu, proces bio manje izražen, s ubrzanjem od oko godinu i po dana.
Naučnici sa Univerziteta u Vašingtonu proučili su snimke mozga dece pre i posle karantina, i otkrili su brzi razvoj kortikalnog stanjivanja. Iako su ovi rezultati zabrinjavajući, još uvek nije jasno da li će efekti karantina biti dugoročni.
Profesorka Patriša Kul, vodeća autorka studije, istakla je da su devojke koje su bile u karantinu posebno pogođene, jer se više oslanjaju na društvenu interakciju, koja je bila značajno ograničena tokom karantina. Stručnjaci su, međutim, ukazali da na ove promene ne utiče isključivo karantin, već i povećano vreme pred ekranima i smanjenje fizičke aktivnosti.
Iako ostaje neizvesno da li će ove promene izazvane karantinom imati trajne posledice, naučnici smatraju da je važno razgovarati sa tinejdžerima o njihovim iskustvima iz karantina, kako bi se podržao njihov emocionalni razvoj.
