U Americi, krađa glasova je tema koja često izaziva zabrinutost, iako izborni proces ima mnogo nivoa zaštite. Priče o tome da se ubacuju dodatni glasački listići, ili da neko glasa umesto preminulih, redovno se pojavljuju, ali se često ispostavi da su preuveličane. Krađa glasova se dešava, ali retko kada može da utiče na konačne rezultate izbora.
Izborni sistem u Americi je decentralizovan, što znači da je gotovo nemoguće sprovesti masovnu krađu glasova koja bi uticala na ishod predsedničkih ili drugih važnih izbora. Bivši i aktuelni članovi izbornih komisija iz obe političke stranke ističu da postoji niz mehanizama koji sprečavaju krađu glasova.
Mehanizmi protiv krađe glasova
Svaka država ima sopstvene protokole i metode provere identiteta glasača, uključujući lične karte ili druge oblike identifikacije. Takođe, članovi izbornih odbora ažuriraju spiskove birača i kontrolišu ih u realnom vremenu, što otežava pokušaje da se izvrši krađa glasova u ime preminulih ili nepostojećih osoba.
Posebna pažnja se posvećuje glasačima koji glasaju putem pošte. Njihovi potpisi se proveravaju i upoređuju sa ranijim potpisima, a u nekim državama birački listići moraju biti overeni kod notara ili uz prisustvo svedoka. Takođe, mnoge države omogućavaju biračima da prate svoj glasački listić putem interneta, čime se dodatno sprečava krađa glasova.
Istaknuti slučajevi i optužbe
Posle izbora 2020. godine, krađa glasova postala je popularna tema, posebno nakon tvrdnji Donalda Trampa o malverzacijama. Iako je bilo nekoliko izolovanih slučajeva nepravilnosti, istraživanje agencije Asošiejted pres otkrilo je manje od 475 nepravilnosti u šest ključnih država, što nije ni približno dovoljno da promeni ishod izbora.
Krađa glasova je često preuveličana tema koja se koristi u političke svrhe, ali američki izborni sistem i dalje sprovodi niz mera koje čine ovakve pokušaje retkim i neefikasnim na širem nivou. glasovima, omogućavaju visok nivo poverenja u regularnost izbora u Americi.
