Uprkos dubokim podelama oko finansiranja zemalja u razvoju i ublažavanja globalnog zagrevanja, klimatski razgovori na COP29 u Bakuu omogućili su relativno glatko usvajanje pravila o kontroverznom metodu smanjenja emisija ugljen-dioksida. Švajcarska, koja se u velikoj meri oslanja na kompenzaciju ugljenika, pozdravila je dogovor.
Šta su krediti za ugljenik ili kompenzacije?
Krediti za ugljenik predstavljaju sertifikate koji dokazuju izbegavanje ili uklanjanje određene količine emisija ugljen-dioksida iz atmosfere. Jedan kredit odgovara jednoj toni CO2. Ovi sertifikati se mogu kupovati i trgovati među zemljama i kompanijama kako bi se nadoknadile njihove emisije i postigli klimatski ciljevi. Projekti finansirani kroz ove kredite uključuju pošumljavanje, elektrifikaciju autobusa, održivu poljoprivredu i skladištenje ugljenika.
Šta je član 6 Pariskog sporazuma i zašto je kritikovan?
Član 6 omogućava dve vrste izdavanja kredita za ugljenik:
- Član 6.2: Omogućava bilateralne sporazume između zemalja za kompenzaciju emisija. Švajcarska je rano usvojila ovaj model, zaključivši sporazume sa zemljama poput Perua, Gane, Tajlanda i Čilea.
- Član 6.4: Omogućava javnim i privatnim subjektima da trguju emisijama na dobrovoljnim tržištima ugljenika.
Međutim, ovi mehanizmi su bili na meti kritika zbog nedostatka jasnih međunarodnih smernica i navoda o „greenwashingu“. Na primer, istraga o sporazumu Švajcarske i Gane otkrila je da su emisije smanjene za skoro 80% manje nego što je procenjeno.
Koje su novine u kompenzaciji ugljenika?
Nova pravila usvojena u Bakuu zahtevaju da projekti koji nisu deo bilateralnih sporazuma budu registrovani kod UN tela – Supervizorskog tela člana 6.4. Ovo telo, zajedno sa zemljom u kojoj se projekat sprovodi, mora odobriti projekte pre izdavanja kredita. Projekti sada moraju pokazati socijalne i ekonomske koristi, uz poseban fokus na ranjive populacije i poštovanje ljudskih prava.
Za bilateralne sporazume pod članom 6.2, usvojena pravila zahtevaju od zemalja da objavljuju informacije o projektima i njihovim rezultatima. Međutim, neke organizacije tvrde da pravila nisu dovoljno transparentna i da rizikuju dvostruko računanje emisija.
Reakcije na nova pravila
Privatni sektor i institucije uključene u razvoj tržišta ugljenika pozdravile su nove standarde, smatrajući ih ključnim za obnavljanje poverenja. Ipak, klimatski aktivisti izražavaju zabrinutost zbog nedostatka odgovornosti i transparentnosti. Oni tvrde da su diskusije vođene iza zatvorenih vrata, a konačna pravila ne garantuju očuvanje ljudskih prava.
Uticaj na Švajcarsku
Nova pravila omogućavaju Švajcarskoj i partnerskim zemljama da samostalno definišu uslove sporazuma prema članu 6.4. Međutim, Švajcarska se suočava s pritiskom da skoro udvostruči kompenzaciju svojih emisija. Ministar za životnu sredinu i energiju, Albert Rösti, istakao je važnost tržišta ugljenika za dekarbonizaciju ekonomije, dok je glavni pregovarač Felix Wertli pohvalio završetak „pravilnika iz Pariza“ kao značajan korak napred.
Nova pravila pružaju Švajcarskoj priliku da proširi opseg svojih projekata i nastavi svoju strategiju smanjenja emisija, dok će međunarodne smernice obezbediti veću standardizaciju i poverenje u tržišta ugljenika.