Četrnaesto izdanje filmskog festivala GoetheFEST, u organizaciji Goethe-Instituta, održaće se u decembru u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Na ovogodišnjem festivalu pod motom „Previranja iznutra – šumovi spolja / Innere Tubulenzen – äußerer Lärm” publika će moći da pogleda sedam savremenih nemačkih igranih filmova, od kojih će šest premijerno biti prikazano u Srbiji.
Beogradski program 14. GoetheFEST-a održava se od 4. do 7. decembra u Kulturnom centru Beograda, dok će od 11. do 14. decembra biti održan novosadski program u Kulturnom centru Novog Sada, kao i niški program u sali 5 bioskopa Cineplexx Niš, u saradnji sa Niškim kulturnim centrom.
Selektorka festivalskog programa Sunčica Šido o ovogodišnjem konceptu i selekciji je rekla: “Pitali smo se šta znači „buka“ u vremenu u kome živimo? Ona spoljna – u političkim tenzijama, društvenim podelama, represiji, manipulacijama, svakodnevnoj jurnjavi – ili unutrašnja, sa dilemama, željom za pravednijim društvom i nemirima? Ovogodišnji GoetheFEST kroz sedam savremenih filmova istražuje tenzije između unutrašnjih impulsa i spoljašnjih poruka. Filmovi ovogodišnjeg programa osvetljavaju lične borbe, društvene konflikte i tihe pobune koje odzvanjaju u savremenom svetu. Od istorijskih prekretnica do intimnih drama, od komedije do psihološkog trilera, nameće se pitanje: da li je moguće živeti mirno u svetu koji ne prestaje da bruji?“
Festival otvara film „Keln ’75.“ reditelja Ida Fluka, drama sa muzičkom pozadinom – biopik o Veri Brandes, tinejdžerki koja se sasvim slučajno našla u to vreme u muškom domenu: organizaciji koncerata. Ovo je istinita priča o aktivnostima koje su dovele do legendarnog koncerta Kita Džereta u Kelnu 1975. – događaja koji je postavio temelje slobodne solističke improvizacije. Solo-album sa tog koncerta prodat je u više od četiri miliona primeraka i postao jedan od najprodavanijih džez albuma svih vremena. Ovaj izuzetno napisan, pametno režiran i sjajno odigran film, međutim – nije o njemu. Već o njoj.
Film „Pobednice“ rediteljke Solin Jusef je coming-of-age priča smeštena u problematičnu berlinsku školu, u kojoj se fudbalski tim devojčica suočava sa društvenim, kulturnim i ličnim izazovima. U fokusu je Mona, kurdska Sirijka, koja izbegavši rat dolazi u atmosferu svakodnevnog mobinga u školi i borbe da bude prihvaćena. Film ne nudi jednostavne odgovore. Umesto toga, kroz autentične emotivne momente, dinamičnu glumu mladog ansambla i svež pripovedački stil, otvara prostor za pitanja: šta znači pobediti? Ko su pobednici kada pravila nisu ista za sve?
„Nestrpljivo srce“, reditelja Laura Kresa, adaptacija je romana Štefana Cvajga iz 1938. godine, koja nas vodi kroz ponore ljudske nesigurnosti, nemoći i moralne dileme. Edit, ćerka imućnog i uticajnog čoveka, strada u nesreći i završava u invalidskim kolicima. Isak, mladi oficir, pokušava da bude progresivan, ali ne uspeva da komunicira ravnopravno – ni sa njom, ni sa sobom. Ova snažna drama, smeštena u prostoru između želje da se pomogne i nagona da se pobegne, osvojila je tri nagrade Maks Ofils: za najbolji film, najbolju mladu glumicu i najboljeg mladog glumca.
Dok Kres secira tišinu između pogleda, rediteljka Petra Volpe nas u filmu „Noćna smena“ baca u vrtlog zvukova, alarma i hitnih odluka. Po mišljenju mnogih, to je bio najintenzivniji film ovogodišnjeg Berlinala. Drama smeštena u švajcarsku bolnicu, u kojoj pratimo emocionalni triler sa medicinskom sestrom u središtu. Leoni Beneš, koju pamtimo iz filma „Zbornica“, ponovo briljira u ulozi koja ne traži spektakl, već istinu. U 90 minuta, majstorski spakovana smena, za koju se stiče utisak da je pratimo u realnom vremenu.
Film „Karla“, rediteljke Kristine Turnaces, jedan je od onih koji ne ostavljaju na miru – ne zato što viče, baš zato što šapuće. Snimiti film o zlostavljanju iz perspektive deteta, i to u posleratnoj Nemačkoj, zahteva izuzetnu suptilnost. Film koji uspeva filmskim jezikom da kaže neizrecivo, jer čini da ga osećamo. Snažan autorski glas koji podvlači ono što odzvanja od kada je to Žizel Peliko tako jasno definisala: sram mora da promeni stranu.
„Dve za jednu“, komedija Natje Brunkhorst, donosi nežnu i duhovitu bajku o novcu, tranziciji i pripadnosti. Oslonjen na istinite događaje, film kombinuje žanrove porodične drame, komedije, trilera, pa čak i kabaretskog apsurda. Saznanje da je u tunelu uskladišten stari novac DDR-a pokreće pitanja: da li novac čini srećnim? Da li pripadnost ima cenu? Da li kapitalizam stiže kao spas – ili kao sledeći sistem koji treba srušiti?
Festival zatvara Julian Radlmaier, autor koji je već osvojio beogradsku publiku filmom „Krvopije“ (GoetheFEST 2021), a sada nam se vraća sa filmom „Fantomi jula“, koji spaja političku ironiju, romantičnu čežnju i grotesku. U središtu su Ursula, konobarica iz Istočne Nemačke, i Neda, iranska YouTuberka – dve žene koje, svaka na svoj način, pokušavaju da pronađu vezu u svetu koji se raspada. „Fantomi jula“, istovremeno komedija i politička bajka, nas podseća da lepota i ironija mogu koegzistirati čak i u svetu punom pukotina.
GoetheFEST održava se od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije. Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa međunarodnih festivala koji prikazuju nemački autorski film.
Više informacija o festivalskom programu pročitajte na festivalskom sajtu:
